Izvor: Blic, 08.Jan.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SANU radi više nego što se primećuje
Srpska akademija nauka i umetnosti je temelj za razvoj naučne delatnosti u Srbiji, smatra ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić, predsednik Boris Tadić pak od nje očekuje „podršku za pronalaženje odgovora na izazove sa kojima se naša država suočava“.
Mnogi veruju da je Akademija najelitnija institucija koju srpsko društvo ima, dok drugi tvrde da je zastarela i trula. O ulozi SANU u savremenom društvu, njenim vrlinama i manama razgovarali smo sa predsednikom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Akademije Nikolom Hajdinom.
- Tradicija SANU je dosta jaka i mi se trudimo da je ne kvarimo koliko je to moguće. Ona je odavno prestala da bude samo reprezentativna i, kao većina akademija u svetu, sada je prvenstveno radna ustanova. Rad Akademije je značajan za razvoj zemlje, mnogostruk i mnogo veći nego što se primećuje - kaže Nikola Hajdin.
A prolazila je Akademija i dobre i slabe godine, u zavisnosti od države i društvenog uređenja, podseća naš sagovornik. Demokratizacija zemlje poslednjih godina učinila je svoje i Akademija je sada naučna ustanova sa velikom slobodom dejstva i mogućnošću uticaja na razvoj i popularizaciju nauke i umetnosti u zemlji, tvrdi Hajdin.
Srpska akademija je član većine svetskih naučnih udruženja, učestvuje u velikom naučnom poduhvatu Evropskog saveta za nuklearna istraživanja, a nedavno ju je posetio i generalni direktor ove prestižne institucije. Odeljenje za fiziku i hemiju je deo epohalnog eksperimenta u Ženevi CERN, koji treba da otkrije kako je došlo do Velikog praska od koga se računa istorija svemira. Mnoge projekte srpskih akademika podržava Evropska unija.
- To su veoma ambiciozni projekti na svetskom nivou - napominje Hajdin. - Akademija i naša nauka ne stoje rđavo, kako to neki misle. Apsolutno smo na nivou zemalja u okruženju i jedna od vodećih.
Sa ostalima se naša Akademija ne može porediti samo po jednoj stvari, smatra Hajdin. Ugledna titula akademika ne donosi u Srbiji finansijsko blagostanje jer akademski dodatak jedva doseže 30.000 dinara.
- Mnogi akademici jako skromno žive, da ne kažem siromašno. Akademski dodatak je u svim zemljama u okruženju oko hiljadu evra, osim u Bosni i Hercegovini, gde je isto tako mizeran kao i naš - objašnjava Hajdin.
A obaveze akademika nisu malobrojne: učestvovanje u ovdašnjim i međunarodnim projektima, u radu naučnih odbora, objavljivanje radova...
- Po tome se cene akademici, njihov ugled, ali i Akademija u celini, jer ona vredi samo onoliko koliko vrede njeni ljudi. Akademik mora neprestano da se dokazuje - ističe predsednik SANU.
Zanimljivo je i to da jednom izabrani akademik tu titulu nosi do kraja života. Dobra strana ove klauzule je da isključuje mešanje države, smatra Hajdin:
- Za akademike se ne biraju ljudi po tome kakve rezultate će postizati u budućnosti, već na bazi onoga što su uradili. Akademija očekuje da oni doprinose njenom radu. Neki ljudi dođu u Akademiju sa ambicijom da nešto urade, ali posustanu, starost odigra svoje. Akademija je izgubila preko 30 članova za poslednje tri godine, daleko više nego što je dobila.
Zbog toga se najviše primedbi upućenih Akademiji odnosi na činjenicu da u nju retko ko može da uđe pre 60. godine života. Akademici u proseku imaju oko 77 godina, a najmlađi član SANU je Isidora Žebeljan. Ona je u Akademiju primljena pre tri godine, u 39. godini života.
- Starosni ciklus nije najidealniji - priznaje Hajdin. - Ali smo poslednjih godina primili određen broj mlađih ljudi koji mogu da vuku napred.
Nova tendencija Evropske unije je osnivanje akademija mladih, a o tome će morati i Srbija uskoro da razmišlja, smatra naš sagovornik.
- Evropska unija smatra da bi preko mladih moglo da dođe do veće globalizacije nauke, a mladim naučnicima omogućila da se uspešnije razvijaju, da konkurišu za ozbiljne projekte i ostanu u zemlji.
Ovo je samo jedna od stavki teme reforme nauke i naučnih institucija, koja je trenutno aktuelna u svim akademijama sveta.
- Postoje apokrifna mišljenja, koja i ja delimično delim, da će za pola veka svaki treći čovek biti naučnik. Postavlja se pitanje kako onda organizovati akademiju. U Švajcarskoj akademija ne postoji u klasičnom smislu. Svaki učen čovek sa naučnim kvalifikacijama može da bude kod njih član akademije, ima ih oko 30.000. Možda oni sagledavaju bolje budućnost nego mi - komentariše Hajdin.
Akademike ne zanima popularizacija nauke
Kao jednu od najupečatljivijih mana srpskih akademika Hajdin ističe nezainteresovanost za popularizaciju nauke. Popularne naučne literature kod nas gotovo da nema, iako je i to jedan od zadataka Akademije.
- Akademici su često zaljubljeni u svoj posao, introvertni ljudi koje ne zanima popularnost i većina njih nije vešta da približi nauku javnosti, dok u svetu najbolji naučnici često pišu popularne knjige - primećuje Hajdin.
SANU je nedavno sa Francuskom akademijom potpisala protokol o objavljivanju niza popularnih naučnih publikacija namenjenih osnovcima.
- Sada sam čuo da je naše Ministarstvo prosvete pristalo da pet škola „unakazi" kako bi radile po tom modelu. Pitanje obrazovanja je pitanje kojim se ozbiljno bavi svetska nauka, a naša Akademija prvi put pokazuje veće interesovanje za obrazovanje najmlađih. Tako sada u okviru Akademije imamo i odbor koji se time bavi - kaže Hajdin.
Pitali smo nekoliko akademika sa različitih odeljenja:
Isidora Žebeljan
1. SANU je odavno označena kao ultrakonzervativna, nacionalistička, nazadnjačka ustanova. Ovakvom imidžu, bez svake sumnje, doprineli su pojedini njeni članovi. Međutim, previđa se da onih drugih članova, izvrsnih naučnika i umetnika, ima više, pa se postavlja pitanje kome je bilo u interesu da se SANU godinama poistovećuje samo sa onim članovima koji su joj nanosili štetu svojim istupima u javnosti?
2. Do sada nisam primetila nikakve privilegije koje bi mi obezbeđivalo članstvo u SANU. Kada sam postala dopisni član, bila sam već godinama podstanar, što sam ostala i kao akademik neko vreme, a tek odskoro moja porodica i ja živimo u malom ateljeu koji smo sami kupili, tako da su moji uslovi za rad prilično komplikovani, uprkos činjenici da se muzika koju pišem kontinuirano i često izvodi van granica naše zemlje.
Dragan Micić
1. U poslednjih šest godina, koliko sam i član Akademije, postoji značajan napredak na uključivanju u evropske integracione procese i zauzimanje mesta u međuakademijskoj saradnji. Sada smo, uprkos finansijskim nedaćama, među naučnom elitom. Od nje se očekuje aktivno učešće u donošenju strategijskih odluka o pravcima razvoja zemlje.
2. Članstvo u Akademiji je najveća privilegija, koja me istovremeno obavezuje da nastavim dalje putem kojim sam započeo sada već davne 1976. godine u svojoj užoj naučnoj oblasti endokrinologiji.
Đorđe Šijački
1. Kao vodeća naučna i kulturna ustanova, Akademija treba da bude mesto pokretanja i razmatranja dugoročnih vizija razvoja naše zemlje, kao i traženja odgovora na bazična pitanja opstanka i gradnje humanijeg i bogatijeg društva. Nažalost, ona je u novijoj istoriji češće prisutna u javnosti kroz isticanje sporednih događanja i pokušaje uvlačenja u dnevnu politiku, dok su praktično nepoznata dostignuća i stvaralaštvo većine članova Akademije.
2. Biti član nacionalne akademije je u svakoj zemlji izuzetna čast. Biti akademik znači i pripadati plejadi istaknutih ličnosti nauke i umetnosti koji su gradili i oblikovali i ovu veliku nacionalnu instituciju i stekli mesto u svetskoj civilizacijskoj baštini.
Aleksandar Marinčić
1. SANU je tokom 90-ih bila potpuno izolovana, to se sada promenilo, ali i dalje ne mogu u potpunosti da sagledam njenu ulogu u društvu. Telekomunikacije, kojima se ja bavim, slaba su tačka Akademije, građevina takođe nestaje, spala je na dva slova. Šteta je što akademici nemaju priliku da budu mentori studentima i što zakon ne dozvoljava da uključimo više mladih ljudi u projekte.
2. Zadovoljan sam što sam kao penzioner dobio šansu da se posvetim naučnom radu i istraživanju jer konačno imam vremena za to. Direktor sam i Galerije nauke i tehnike, mada me žena često pita šta mi sve to angažovanje oko Akademije treba.
SANU u brojkama
1886. godine osnovana
156 članova
82.000.000 dinara budžet (od čega 35.875.000 za naučne projekte)
150 bilateralnih projekata
