Izvor: Glas javnosti, 11.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD otkriva Srbiju
Piše: Marina Mlađenović
U biblioteci američkog univerzitetskog centra u Berkliju pojavila se zbirka od 66 kratkih priča pod naslovom „Svako svoju priču da..... ispriča“ srpskog pisca Marka Smukova.
Pisac je ovom knjigom uspeo da prevaziđe samog sebe i svoj često eksploatisan manir da svojim junacima prepušta odlučujuću, narativnu ulogu. Kako i sam naziv kaže, u ovoj knjizi svaki lik dobija priliku da ispriča svoju priču, sa svog subjektivnog stanovišta >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i onako kako on vidi događaje u kojima je bio glavni akter, odnosno posmatrač. Ali ne radi se samo o tome da štivo ovakvom naracijom postaje zanimljivije, a izlaganje uverljivije.
Smeh do suza
Izuzetnost ovakvog načina je što svaki lik, pričajući svoju sopstvenu priču, to čini na svoj način, svojim rečima, sa sopstvenog stanovišta onako kako on vidi svet oko sebe, obzirom na svoje životno iskustvo, osobine svoga karaktera i sopstveni nivo obrazovanja. Tako ova knjiga postaje galerija svakovrsnih živopisnih slika koje kao da su vekovima čekale da ih neki autor oživi, da im reč, mogućnost da nam se predstave. Ako se u nekoj od tih priča i sami nađemo u nešto iskošenoj, komičnoj pozi, ne treba da za to krivimo pisca. Možemo samo da mu budemo zahvalni na oštrom oku i izvanredno izabranom uglu snimanja. Snimao nas je onako kako nas je zatekao i iznenadio, tačnije kako smo mu dozvolili da nas vidi.
Zanimljivosti doprinosi karakterističnost da se nijedna priča ne završava u onoj ravni u kojoj počinje. Naprotiv, kao da se vozite pravim putem, pa se odjednom pojavi okuka iza koje vas zadivi još lepši i zavodljiviji horizont. Neočekivano sjajan i privlačan. Dakle, negde na polovini, a najčešće pri samom kraju, dolazi do iznenadnog obrta, koji će čitaoca da iznenadi, razdrma, rastuži, ali najčešće nasmeje. Nekad čak i do suza. Kao reprezente u tom smislu izdvojila bih priče, „Psihijatar“, „Advokat“, „Parničar“, „Zuboboljac“...
LJubaznost je najveća mudrost
Zašto je baš ova knjiga zainteresovala univerzitetsku Ameriku? Pa verovatno zato što tamošnja populacija, koja i doslovno u svakodnevnom životu primenjuje poznato načelo da je vreme novac, radije prihvata ono što je, uslovno rečeno, kratko, a slatko. Naime svaka od ovih priča Marka Smukova kazuje ponešto novo od onoga što nas svakodnevno okružuje, a da smo tek uz pomoć ovog pisca, postali svesni. Na primer, da bračni lonac uvek vri, da bi se svi ženili kad bi brak trajao godinu dana, da ko traži prijatelja bez mane ostaje bez prijatelja, da inat nije dobar drug, da ne postoje opštevažeća i u svim prilikama primenljiva ista etička načela, da uspešni ljubavni odnos nije stvar svesne volje nego objektivnog sticaja okolnosti i slučaja, da lepotica najčešće ne pruža ono što svojim izgledom obećava, da je ljubaznost najveća mudrost, a prirodnost i spremnost da se samo „sluša svoja duša“ jedino, nezamenljivo pravilo u intimnim odnosima, ako su tu neka pravila uopšte moguća...
Preko svojih junaka Smukov nam sve to saopštava kratko i jasno, držeći se svog ustaljenog manira da svaka upotrebljena reč znači baš ono što treba da znači. Bez praznoslovnog hermetizma, pitko i čitko, dočarava nam one suštinske istine koje život znače.
Bravo
Prevazilazite "novinatski nivo " .To mogu Evropljani , oni poavi , ali ne i Amerikanci . Vrlo lep opis , preporuka za citanje ... Ali , molim vas , nemojte OBMANJIVATI nasdu javnost .Prvo , sam naslov implicira da je nesto "uspesno " ako je u Americi ...{ Berkeley...jeste nesto drugo}. . Znate li da najbolje knjige , najbolji filmovi , ---imaju JAKO MALI TIRAZ . Ako u Evropi , recimo , 5%slusa kvalitetnu klasicnu muziku , ovde to cini 1%...itf...
Alo "hari Poter " , vampiri { lose napisani} Tolkin {pismeniji , mastovitiji } imaju multimilionske tiraze ....kakav je to uspeh pojaviti se na USA {ne}kulturnoj pozornici ? Pa , Kusturicine filmove gledamo samo mi , sa Jugo prostora ---i to u nekom od sporednih bioskopa ....
Pozdrav postovani g.Bjelicu iz NY.
Zarad bolje informisanosti Vas i ostalih citalaca (mada neki verovatno vec znaju), Kusturicu ne gledamo samo mi u sporednim bioskopima. Imao sam priliku da od nekolicine ukrajinaca, rusa, ceha i slovaka cujem da su Kusturicini filmovi kod njih izuzetno popularni, slusa se muzika iz filmova, ljudi citiraju delove scenarija !
Kusturica u njihovim zemljama je jako, jako poznat, a ljudi vole njegove filmove.
Veliki pozdrav nasem coveku u Nju Jorku!
Sto dalje od Amerike, propale drzave.
Meni se jako dopada tekst. Stavise, bas je lepa teza koja po ko zna koji put pokazuje da ljudi uglavnom obrate paznju na nase stvari ako ih je pre nas 'otkrio' neko drugi, pa bila to Amerika ili bilo koja druga zemlja... Sada sam jako zainteresovana da procitam ovu knjigu, a sto se tice ove recenice ' Znate li da najbolje knjige , najbolji filmovi , ---imaju JAKO MALI TIRAZ ...' to je jako diskutabilno, jer svi smo mi razliciti, pa tako i nasa percepcija i dozivljaj odredjenog dela nije ista kao i kod nekog drugog... Toliko od mene.
Srdacan pozdrav!
Pa neka taj navodni Srbin ide tamo pa pise onom ubici i kriminalcu svetskih razmera
Diku Ricardu Cejniju koji samo mislimkako da gde besplatno njegova porodica
trazi naftu a da to placaju poreski obveznici i ne samo americki. Taj je pobio nsajmanje
dvesta miliona ljudi. Prsavi Djavo. Gori od onog nepismenog Gensera.
Knjigu 'Svako svoju priču... da ispriča' pozajmila sam od svoje drugarice koja mi je o njoj pričala sa puno hvale. Na kraju sam odlučila i da je kupim, da bih je imala neprekidno na raspolaganju kako bih čitajući pojedine od tih pričica zabavljala svoje društvo. A da su zabavne, uverila sam se kad sam čitajući u svojoj sobi prsnula u neobuzdan smeh, što je navelo moju mamu da bane iz susedne sobe i da me začuđeno pita - Šta je to tako smešno da se sama u sobi smeješ?
Što se tiče drugih posetilaca sajta, vidim da je isključivo Zorana napisala adekvatan komentar, mada ni gospodinu koji piše iz Njujorka nema šta da se zameri. Jedino bih mogka da mu kažem da on možda od ogromnih solitera nije uspeo da vidi tako dobro celu Ameriku, kao ja koja sam je prokrstarila od Nijagarinih vodopada do San Franciska, pa Havaja i nazad, ri čemu sam razgovarala sa brojnim Amerikancima, pa i turistima iz celoga sveta, tako da se usuđujem reći da Ameriku poznajem bolje možda nego polovina njih koji su tu rođeni. Pa i u samom Njujorku sam u nekim bibliotekama nalazila knjige u kojima se, između ostalog, i o prilikama u našoj zemlji piše prilično studiozno i tačno, tako da sam uspela da saznam i nešto što se ovde nije objavljivalo, kao na primer o ulozi četnika i partizana u oslobodilačkom ratu....
Pokusao sam preko drugarice da nabavim knjigu u beogradskim knjizarama ali bez uspeha. Da li znate gde moze da se kupi?
Ja sam knjigu Marka Smukova ‚‚Svako svoju pricu da isprica‚‚ našla u knjižari narodne knnjige u beogradskoj ulici Nikole Spasića,a čula sam da se može nabaviti i preko Interneta www.knjizara.com . Bratu po afinitetu, pozdrav. Maja
