Izvor: Politika, 26.Okt.2012, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
S vremenom lakše živim sa sobom
Kada radite Čehova, ne analizirate njegovo delo, nego počnete da se bavite životom jer je on genije, kaže slovenački reditelj Tomi Janežič
Izbegavam da dajem intervjue. Ne pristajem da odgovaram na klasična novinarska pitanja. Možda postoje umetnici koji tako komuniciraju, ali ja ne. Mrzim takvu komunikaciju jer ni predstave ne radim na takav način. Ne živim tako, ne razgovaram, ne družim se. Predlažem da razgovaramo. Znam da ćete posle toga imati u novinarskom smislu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mnogo više posla, ali mi je najvažniji dijalog, šta god ispalo od te priče. Nešto slično se dešava i u predstavi: da li se pristaje na diskomunikaciju ili konvenciju, ili pokušavamo da uspostavimo dijalog, rekao nam je na početku razgovora slovenački reditelj Tomi Janežič koji u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu režira Čehovljevog „Galeba”.
Tako smo već na stranu odložili beležnicu i sa neobičnim Tomijem Janežičem pričali o Čehovu, pozorištu, životu, politici...
Premijera predstave „Galeb” A. P. Čehova na sceni „Pera Dobrinović” SNP-a biće izvedena večeras sa početkom u 18 časova. Razlog je opravdan jer predstava traje između šest i sedam sati sa tri pauze. Dramaturg je Katja Legin, kostimograf Marina Sremac, kompozitor Isidora Žebeljan. Igraju: Jasna Đuričić, Filip Đurić, Dušan Jakišić, Milica Janevski, Deneš Debrei, Draginja Voganjac, Ivana Vuković, Boris Liješević, Boris Isaković, Dimitrije Dinić i drugi.
Umetnička ekipa radila je ovaj projekat godinu i po dana, a sam Tomi Janežič započeo je ovaj posao podstaknut radom na master studijama na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Poseban kuriozitet kada je ova predstava u pitanju jeste to što u njenoj realizaciji učestvuje čak pet profesora: Jasna Đuričić, Boris Isaković, Deneš Debrei, Boris Liješević i Tomi Janežič.
– I postavku iz 1999. godine koju sam režirao u Ljubljani radili smo dugo. U međuvremenu sam „Galeba” radio sa studentima u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji. Očigledno imam poseban odnos sa tim komadom, možda zbog toga jer se bavi pitanjima pozorišta, umetnosti, kreativnosti i nekih drugih odnosa i dinamika. Ono što je specifično i retko jeste veza koju komad uspostavlja između ljubavi ili zaljubljenosti ili fascinacije i kreativnosti. Često govorim kako kada smo zaljubljeni svi postajemo pesnici. Kada radite Čehova ne analizirate njegovo delo, nego počnete da se bavite životom jer je on genije. „Galeb” je toliko uzbudljiv da lično ne mogu da se ne bavim njim ponovo – kaže Janežič i glasno razmišlja:
– Ne znam odakle se nameće, postavlja pitanje razloga. Nisam siguran da su u životu stvari uzročno-posledične, a zatim, nisam siguran da se kreativnošću i umetnošću bavim zbog razloga. Meni su neke stvari odredile život. Ne znam ni sam kako sam se našao u tom toku. Isto tako, nisam siguran da li ja biram komad, ili komad mene jer otkud bih na racionalan način došao do odluke da nešto radim po ko zna koji put – objašnjava Janežič dok nebrojeno puta provlači prste kroz kosu podsećajući nas s vremena na vreme na „razbarušenog pesnika”.
Isprovociran izvesnim komentarom, zapažanjem, opaskom, Tomi Janežič zna i da burno reaguje, da se naljuti, prostreli vas pogledom, ali i da vas pažljivo, znatiželjno sasluša, kao da se prethodnog trenutka nije događala eksplozija „naglašenih” emocija. Pre nekoliko godina Janežič je napravio izvesnu pauzu u umetničkom radu. Evo i zašto:
– Imao sam fantastično razdoblje od tri i po godine bez pozorišta.
Ono što je meni odgovaralo, to sam i učinio. Kupio sam imanje južno od Ljubljane, usred šuma gde su medvedi, gde je mir i sada već duže vreme tamo živim. Napravio sam kreativni centar, obnavljam ga i dalje. Moj san je, zapravo, bio da imam kuću gde mogu da dolaze ljudi, gde mogu da se odvijaju radionice, koncerti, predstave – priča Janežič.
Ono što je izvesno jeste da je u životu specifičnog, neobičnog Tomija Janežiča svaka reakcija spontana: bila pozitivna bila negativna. Politika je isto tako, saznajemo, u njegovom životu marginalna stvar.
– Ne! Ne bih se nikada bavio politikom. Zapravo, prezirem politiku. I nikada mi niko nije rekao da imam potencijal za politiku. Meni bi bilo drago da u politici postoji malo više raznolikosti stavova. Da ne pričaju stalno jedno te isto. Odvratno je to što se dešava u politici. Gledajući i prateći šta se dešava po svetu, nema bitnih razlika, jer su se uglavnom u tom poslu obreli amateri – priča naš sagovornik i otkriva:
– Mislim da sam neobuzdan kada su u pitanju neke stvari do kojih mi je stalo, ali isto tako mislim da sam sve manje i manje neobuzdan. Razljutiti se, burno reagovati? Zašto da ne! Dobro je da se čovek razljuti, kao što je dobro da se čovek nasmeje i samom sebi i svojim stavovima.
A na koga se najlakše naljuti, Tomi Janežič odgovara:
– Najlakše se, ipak, naljutim na sebe. Imam ja svoju dramu, imam ih više. Hvala bogu, radim na njima. Čini mi se, ipak, da s vremenom lakše živim sa sobom. Ne osećam se kao što sam se ranije osećao kada sam imao premijere. Možda zato što smo publiku još od februara pozivali da dođe i pogleda šta radimo, tako da smo već uspostavili vezu sa publikom. Zapravo kada je ova postavka „Galeba” u pitanju, više imam osećaj kao da pozivamo ljude da nam dođu u goste da podelimo nešto sa njima – priča Janežič.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 26.10.2012.
