Izvor: Politika, 11.Avg.2010, 15:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruskinja snima dokumentarac o Kosovu
Iz kontakta sa Ministarstvom za povratak i zajednice, uvidela sam da im nedostaju rad i lična etika i da mnogi od nadležnih nisu svesni postojanja izbegličkih kampova na Kosovu, kaže Anastasija Trofimova
Umesto dva dana, koliko je prvobitno planirala da se zadrži na Kosovu i Metohiji, Anastasija Trofimova je tamo ostala sedam meseci. Ovu Ruskinju koja je kao kanadski student pre godinu dana prvi put posetila Balkan, situacija na terenu inspirisala je da započne snimanje dokumentarnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << filma o srpskim izbeglicama na KiM, i da se u okviru projekta „Zavisno Kosovo” bavi stanjem tamošnje ekonomije.
„Bila sam iznenađena obimom međunarodnog prisustva na Kosovu, od politike do ekonomije i vojske. Ništa slično nisam videla ranije. I dok su velike misije UN i EU na Kosovu, ono je i dalje jedna od najsiromašnijih ekonomija u Evropi. To me je inspirisalo da počnem dokumentarni projekat ’Zavisno Kosovo’ koji se osvrće na ekonomiju i međunarodnu korupciju u pokrajini. Ovaj projekat treba da pokaže kako izgleda Kosovo danas, 11 godina posle rata”, objašnjava Trofimova i podseća da su svetski mediji prestali da se interesuju za Balkan i pre nego što je ratni dim nestao. Iz razgovora sa brojnim predstavnicima lokalnih vlasti i medija, kao i iz onog što je zatekla tamo, shvatila je, kaže, da su informacije o položaju srpskih izbeglica oskudne ili da ih uopšte nema.
„Iz kontakta sa Ministarstvom za povratak i zajednice, uvidela sam da im nedostaju rad i lična etika i da mnogi od nadležnih nisu svesni postojanja izbegličkih kampova na Kosovu”, ocenjuje naša sagovornica. Srpske izbeglice na Kosovu, prema njenim rečima, razapete su između suprotstavljenih sistema – srpskog, albanskog i međunarodnog, ali i podjednako zapostavljene od sva tri.
„Živeti 11 godina u takvim okolnostima u Evropi, teško je i zamisliti, ali to je ono što možete videti u školama u Severnoj Mitrovici, kontejnerima u Gračanici ili na drugim mestima na kojima i dalje živi oko 4.000 interno raseljenih”, kaže Trofimova.
U ovom projektu učestvuje i nekoliko studenata iz Rusije, Kanade, Poljske, Iraka, Litvanije i Srbije, koji se bave postkonfliktnim temama. Ljudska toplina i ljubaznost koju su studenti pokazali prema domaćem stanovništvu, bez obzira na nacionalnost, sasvim su iznenadili Trofimovu. Ona ističe da su sopstvenim novcem omogućili sedamdesetdvogodišnjem čoveku da posle 11 godina otputuje u posetu najbližima, sedmočlanoj porodici kupili su frižider i pomagali na druge načine.
„Sve sam to stavila na film. To će biti dokumentarac od 20 minuta kojim ću prikazati rad tih studenata i rad Ministarstva za povratak kako bih bacila novo svetlo na probleme interno raseljenih osoba na Kosovu, 11 godina po završetku rata”, navodi Trofimova napominjući da sve finansira svojim novcem i da bi joj pomoć sponzora dobro došla. O njenoj istrajnosti svedoči i to što se vratila u Kanadu da bi radeći istovremeno dva posla skupila sredstva za nastavak projekta.
A. Marinković
objavljeno: 11/08/2010.
.jpg)
