Izvor: Vostok.rs, 09.Jul.2014, 12:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruski pismeni jezik – s Puškinom ili bez njega?
09.07.2014. -
Savremeno stanje ruskog književnog jezika je predmet stalnih sporova. S jedne strane se poziva na borbu za čistoću «ruskog pismenog jezika, «jer je to jezik Puškina». S druge je strane miran filozofski stav, zasnovan na tome, što su jezičke norme dinamične, tu se ništa ne može učiniti.
Ruski pismeni jezik, kako kaže književnica Marija Arbatova, razvija se prirodnim putem. On «opisuje događaje ovde i danas. Međutim, Institut ruskog jezika nešto >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << legitimira, nešto ne prihvata».
- Uvek se vode sporovi, kada upotrebimo reč «guvernerka» ili «generalica» ne za ženu guvernera ili generala, već za ženu, koja zauzima taj položaj. Uvek podsetimo da to para uši, ali je nekada i reč «mašinistka» (daktilografkinja) ostavljala ludi utisak. Ljudi su bili spremni da se tuku štapovima i pozivaju na dvoboj, jer se reč «mašinistka» nije uklapala u patrijarhalni svet.
Međutim, zanimljivo je: ako savremeni ruski jezik opisuje događaje «ovde i danas», on bi teško bio razumljiv za čoveka iz puškinovog doba, kao i mnoge stvari iz našeg života. Svojevremeno je lingvista Jurij Karaulov, koji je uveo pojam «jezičke ličnosti», sproveo interesantnu probu, - priča direktor Državnog književnog muzeja u Moskvi, filolog Dmitrij Bak:
- On je naveo primer iz teksta - čini mi se, Vladimira Makanjina, bazirajući se na rečnicima iz puškinovog doba. Šta bi shvatio u tim pričama čovek iz puškinovog doba? Tamo je bila rečenica o tome, da Vanja, kada se vratila sa službe (posla) stajala je još jednu smenu kod plite (štednjaka) - nešto tako. Dakle, žene ne služe, plita je to nešto sasvim drugo, značenje reči smena – smena straže. Odnosno, iza jezika stoji realnost.
Pri tome nezavisno od realnosti, koja stoji iza jezika, ipak vredi pisati «na puškinski način», smatra Dmitrij Bak.
- Od puškinovog doba nas odvaja velika distanca. Svakako, puškinski jezik i savremeni jezik se mnogo razlikuju. Međutim, rekao bih da savremeni pismeni jezik mora da teži istoj bistrini, istoj jasnoći, istoj promišljenosti, koje odlikuju jezik Puškina.
Naš pismeni jezik ima dve osobine. Kako je rekao Dmitrij Bak, on je, prvo, baština drugog kruga ljudi, nego u puškinovo doba, - šireg, demokratičnije raspoloženog. Drugo, usled razvoja Interneta i niza drugih razloga opažamo ono, što nije bilo moguće početkom XIX veka: granice između usmenog i pismenog jezika nestaju:
- Usmeni jezik se prvi put fiksira, jer je to jezik komuniciranja, čatova i tako dalje. Dakle, danas imamo dva pismena jezika. Jedan je pređašnji, odnosno, prefinjeni ili zvanični (po potrebi), dok u drugim slučajevima, kojih je ogroman masiv, to je usmeni jezik ne na papiru, već na эkranu. Situacija je stilski složena, šarena. Međutim, ka neužurbanosti, definitivnosti, tačnosti, promišljenosti, aforističnosti puškinskog jezika, svakako, moramo da težimo da ih postignemo, ma kako teško bi to izgledalo.
«Svako piše, kao što diše», - pevao je nekada čuveni bard Bulat Okudžava. Dobro je kada je to «disanje» na puškinski način lako i neusiljeno…
Olga Bugrova,
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/G Travels/ss-by-nc
.jpg)
