Izvor: Vostok.rs, 20.Okt.2013, 08:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruska pravoslavna animacija u Banja Luci
20.10.2013. -
„Marljivo služi onima kojima si potreban - Bogu ćeš ugoditi. Zar misliš da se čovek samo u boju bori?....“ – ovako govori starac u ruskom animiranom filmu "Putovođa", koji je posvećen priči o Tihvinskoj ikoni Bogorodice. Taj rad, kao i „Neugasiva svetlost“, posvećen je Iverskoj ikoni, biće prikazani u okviru međunarodnog festivala animiranog filma u Banja Luci krajem oktobra. Ovaj animirani film je napravljen u studiju „Baltička televizija“. Sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << izvršnim producentom Irinom Astapenkovom, razgovarao je naš novinar:
- Kod nas, u Rusiji nema jasne društvene politike koja se tiče budućih pokolenja. Naravno, animirani filmovi za decu se snimaju, ali sve lepo i toplo mi do danas crpimo iz sovjetskih animiranih filmova. Radi se o tome da svaka informacija za decu mora da odgovori na 4 zahteva: mora da bude obrazovna, da razvija um, da vaspitava i da ima direktne veze sa životom. Vaspitavati- znači primenjivati vrednosti koje su svojstvene Rusima od davnina - pomagati bližnjima. Posavetovala bih roditeljima da pogledaju naše animirane filmove, zajedno sa decom, kako bi mogli da odgovore na mnoga pitanja koja deca postavljaju. Na primer, zašto dečak brine i neguje bolesnu devojčicu, iako ga zadirkuju vršnjaci? Zato što nije u redu ostaviti drugare u nevolji. Nažalost, u savremenom svetu za decu je ostalo malo toga što objedinjuje. Ostaju, vidimo, ovakve priče.
Ovog proleća, „Glas Rusije“ je razgovarao sa osnivačem novog društva rusko-srpskog prijateljstva iz Novog Sada. Na osnovu ovog društva žele da formiraju i lutkarsko pozorište . I žale zbog toga što je nekada želja svakog deteta bila da pomazi ježa, iako ima bodlje, a danas savremeni animirani filmovi odbijaju svojom agresivnošću. U vezi sa tim je i pitanje - ima li budućnost pravoslavna animacija?
- Bespogovorno ima, jer ima veze sa životom. Naši heroji nisu nekakvi predmeti sa rukama i nogama, već deca, koja na primer mogu da žive u susednoj ulici. Smatram da je ta veza sa životom - osnova osnove i veoma sam srećna što možemo da predstavimo svoje radove u Republici Srpskoj, gde su jake pravoslavne tradicije. Želim da izrazim veliku zahvalnost društvu srpsko-ruskog prijateljstva iz Bijeljine, čiji su članovi besplatno preveli naš animirani film na srpski jezik. Filmovi su lepi, realni, i iskreno, meni veoma dirljivi, posebno kada vidim titlove na srpskom.
Irina, sa Republikom Srpskom Vas vezuje mnogo toga, jer pomenimo da je Vaš suprug poginuo u Otadžbinskom ratu....
- To je bilo 1994.godine, mi nismo znali da je on otišao u BiH kao dobrovoljac. Ove godine smo išli tamo, posetili smo grob. Bili smo i na svečanosti u Višegradu, gde je na spomenik bilo uneseno i njegovo ime. Moj sin se time veoma ponosi, jer on veoma liči na svog oca - odlučan, rešen, pravoslavno nastrojen. Nadam se da nas moj muž vidi, kako živimo, kako i šta radimo i da se takođe ponosi nama. On je poginuo blizu Sarajeva, izrešetan je... Ruskom dobrovoljačkom muzeju sam predala njegovu košulju sa prostrelom, dokumenta. Dobrovoljac Oleg Valecki je mnogo govorio o tome o tim danima. Kao žena mogu da zamislim kako je sve to izgledalo, ali ne mogu da prenesem.
Timur Blohin,
Izvor: Glas Rusije
