Izvor: Večernje novosti, 30.Apr.2013, 23:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rusija: Žene od pera i milion dolara

MOSKVAOD STALNOG DOPISNIKAVisokotiražni ruski dnevni list "Komsomolska pravda" napravio je nedavno analizu koliko ko zarađuje u izdavačkoj delatnosti u Rusiji. Dobijeni podaci, slični onima koje je izneo "Forbs", pokazuju da među retkima koji mogu da se pohvale visokim honorarima u dolarima gotovo da nema najvažnijih ruskih stvaralaca. Astronomske sume odlaze u džepove ne mnogo cenjenih tvoraca detektivskih hit romana, a oni su uglavnom - žene! Među moskovskim piscima najbolje plaćena je >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Darija Doncova (61) autorka detektivskih romana koja mesečno inkasira oko 130.000 dolara. Oni koji vole da broje tuđe pare tvrde da je Doncova (pravo ime Agripina Vasiljeva) "teška" oko 20 miliona dolara. Uz nju su autorke najpoznatijih ruskih detektiva Aleksandra Marinjina (56), kao i Tatjana Ustinova (45).Ruski novinari tvrde da su sukobi između izdavača i pisaca česti upravo zbog visine honorara.Poznati pisac Edvard Radzinski kaže da suma od pola miliona ili milion rubalja (evro 40 rubalja) za knjigu nije previše, s obzirom na uloženi višegodišnji rad, ali da i taj iznos dobija tek dvadesetak pisaca."FORBSOVI" MILIONERI ZA prvu knjigu, Darija Doncova je dobila honorar od dvadeset hiljada rubalja. Sada zarađuje mesečno od 120.000 do 130.000 dolara. Za trogodišnja prava na sve njene knjige od izdavača je dobila 2,5 miliona dolara, plus 200.000 dolara za svaki novi naslov. Aleksandra Marinjina dobija po romanu od 100.000 do 150.000 dolara, Tatjana Ustinova 25.000, a Boris Akunjin od 25.000 do 30.000. Na "Forbsovoj" rang-listi pisaca koji zarađuju godišnje više od milion dolara su Doncova (2,1) Akunjin (dva) i Marinjina (jedan).- Postoje i oni malobrojni, nih nije više od četvoro, sa visokim dolarskim honorarima. Međutim, ja govorim o ozbiljnoj litetaruri, a ne autorima kao što su o Doncova, Marinjina ili Ustinova - kaže Radzinski i napominje da Dina Rubina i Ljudmila Ulicka imaju velike tiraže, ali po honorarima ne mogu da se upoređuju sa Doncovom. Čak i kad bi se sabrali tiraži Pelevina, Bikova i Akunjina bili bi manji od toga koliko prodaje sama Ustinova.- Mali je procenat pisaca u Rusiji koji mogu da žive od prodaje svojih knjiga - smatra pisac mlađe generacije Zahar Prilepin i otkriva da se za knjigu u 95 odsto slučajeva dobija od 50.000 do 100.000 rubalja.- Bilo koji šef rejonske saobraćajne policije bogatiji je od poznatog pisaca - ironično dodaje Prilepin. - Od čega onda žive pisci u Rusiji? Drže predavanja, rade u medijima, pišu scenarije za filmove ili TV serijale. Dobar scenario može da košta od 25.000 do 50.000 dolara. U sovjetsko vreme pisci su mogli normalno da žive od svojih honorara, a imali su i mnogo privilegija.Razlog zašto je Doncova najplaćeniji pisac u Rusiji, Prilepin vidi u njenim velikim tiražima.- Bikov ima tridesetak objavljenih knjiga, ja imam deset, a Doncova i njene konkurentkinje po 80 pa i 120. Naše knjige prodaju se u tiražu od 50.000 do 100.000 primeraka, a knjige Darje Doncove od 300.000 do 400.000. Za deset godina napisao sam deset knjiga, a spisateljice "ženskih romana" stotinu. One objavljuju nove naslove neverovatnom brzinom. Od ozbiljnijih pisaca, najbogatiji su Boris Akunjin i Ljudmila Ulicka. Što se tiče Eduarda Limonova i Edvarda Radzinskog, oni žive uglavnom na račun prodatih knjiga u inostranstvu - objašnjava Prilepin."SERIJSKE UBICE" U Rusiji se odavno priča da postoje ljudi koji pišu za druge i od toga dobro žive. Te ljude zovu "pisci-crnci". - Postoje urednici kojima autori daju osnovni siže, onda "crnci" od toga naprave predlog teksta koji pisac kasnije doradi - objašnjava Zahar Prilepin. - Jasno je da ni autori ni "pisci-crnci" ne žele da izađu u javnost, jer bi tako sebi naneli štetu. Visokotiražna Tatjana Ustinova kaže da se knjige koje pišu "crnci" lako prepoznaju jer su - neinteresantne. - Mi, pravi autori serija smo kao "serijske ubice". Zadovoljstvo koje osećamo dok stvaramo prepoznaje se i u našim knjigama, a toga kod "crnaca" nema - kaže Ustinova.U Rusiji se može čuti od pisaca da postoje tri zlatna pravila u odnosu prema izdavačima - nikada ne traži novac, ne svađaj se sa urednikom i nikada ne misli da bez tebe literature neće biti. Iako ih se pisci uglavnom pridržavaju, nekada je samoljublje jače od "pravila". Tako se Viktor Pelevin posvađao sa izdavačem kad je čuo koliko dobijaju njegovi kolege Akunjin i Marinjina. Pelevin je otišao i korak dalje i napisao roman "Brojke" u kojem glavnog heroja, izdavača Srakandajeva zovu "Magarac sedam centi", koliko je Pelevin dobijao od svake dobijene knjige.I bivša policajka a sada hit-pisac Aleksandra Marinjina opisala je svoj konflikt sa izdavačem. U knjizi "Stilist" piše o tome kako je izdavač na crno štampao tiraže, ne plaćajući autorima ni kopejku. Spor je izgladio njen literarni agent koji je inače imao visok čin u policiji.Viktor Jerofejev kaže da živi od izdavanja knjiga u inostranstvu, kao i da je u ruskom izdavaštvu previše kriminala.- Bez dogovora sa autorima izdavači štampaju "leve tiraže" i cenkaju se sa piscima oko honorara. A to je moguće raditi jer je veoma teško utvrditi koliko se stvarno štampa i prodaje, budući da naši izdavači imaju "crnu blagajnu" - kaže poznati pisac

Nastavak na Večernje novosti...