Izvor: Politika, 14.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusi nisu došli, za sada
Tanjug specijalno za "Politiku"
Njujork - Rusi nisu stigli, barem ne na početak jesenje serije aukcija koje se, od 6. do 16 novembra, u Njujorku održavaju kod Sotbija, Kristija i male, ali ugledne lokalne kuće Filips de Puri. Mediji su ih već krstili "istorijske", "najveće i "presudne za svetsko tržište umetnina", a svi su očekivali da će najbolji kupci biti novi ruski tajkuni. Poznavaoci svetskog tržišta umetnina već mesecima se bave pripremama za ove aukcije jer od njih, zaista, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zavise mnoge stvari koje će imati bitnog uticaja na ovo tržište za jedan duži period.
U Njujorku je, ove godine, sakupljeno slika, crteža, skulptura nastalih od kraja 19. do kraja 20. veka, čija je ukupna početna cena oko dve milijarde dolara. To je najveća, pretpostavljena, vrednost dela koja su pripremljena kao ponuda za prodaju, u toku jedne serije aukcija.
Takođe, prvi put su specijalno odabrana dela koja bi mogla da zagolicaju interesovanje novih kupaca iz zemalja koje stiču svoje prve milijardere (Rusija, Kina, Indija, Bliski istok). Mnoga od njih biće prvi put izneta na aukciju, pa će ili biti potvrđena ili osporena procenjena vrednost, a najvažnije pitanje na koje finansijski krugovi čekaju odgovor odnosi se na na stabilnost tržišta umetnina. Naime, mnogi misle da je ono "naduvano", da su cene nerealne i ne isključuju mogućnost sloma ovog tržišta, kao što se dogodilo u vreme prve naftne krize. Sva ta strahovanja pojačala je "navala" kolekcionara koji su iznenada odlučili da se "oslobode" mnogih dela iz svojih kolekcija, jer su videli da su tokom prolećne serije aukcija postignute izuzetno visoke cene.
Rusi su, za sada, zakazali, a nisu stigli ni novopečeni bogataši iz Kine, osim jednog kolekcionara iz Hongkonga koji je platio rekordnu cenu za sliku Pola Gogena "Jutro" u visini od 39,241.000. dolara. Ali, akcionari su više nego zadovoljni početnim rezultatima.
Tokom prve noći kod Kristija, prodato je umetničkih dela u ukupnoj vrednosti od 394,977.000 dolara i oboreno je osam rekorda u pogledu cene za dela osmorice umetnika. To je drugi najbolji rezultat u istoriji aukcijske kuće Kristi, osnovane 1766. godine u Londonu, koja je i danas u privatnom vlasništvu. Bolji prihod je ostvaren samo tokom aukcije u maju ove godine, kada je za jedno veče inkasiran 491 milion dolara.
Sotbi je, takođe, imao sjajno prvo veče tokom kojeg je inkasirao 269,741.000 dolara a postignute su rekordne cene za nekoliko umetničkih "kategorija" (akvarel, skulptura Pikasa) kao i za neke umetnike.
Uprkos predviđanjima da će strah od recesije, najavljene u SAD naglim padom vrednosti nekretnina u avgustu, direktno uticati na spremnost američkih kupaca da dođu i licitiraju, plaćajući znatno više od početne cene, tokom prvih večeri kod Kristija a zatim kod Sotbija najviše kupaca je bilo iz SAD. Kod Kristija oni su činili 48,5 odsto dok su kod Sotbija u većini bili Evropljani (bez specifikacije iz kojih zemalja), kojih je bilo 48 odsto a Amerikanaca 44 odsto. Kristi je dao i podatak da je Rusa bilo samo 1,5 odsto, Evropljana 24 odsto, tri odsto iz Azije, 1,5 odsto iz Latinske Amerike i ostatak od nešto više od dva odsto nije bio definisan po poreklu.
Ovi rezultati su postignuti dobrim delom zahvaljujući veštim manevrisanjem kustosa u vodećim svetskim aukcijskim kućama, koji su se potrudili da privuku zaista vredna dela proverenih veličina tako što su mnogim prodavcima ponudili dva nova vida stimulacije. U prvom slučaju, aukcijska kuća nudi prodavcu da mu nakon prodaje ustupi dogovoreni deo svoje provizije koju naplaćuje kupcu i tako onaj koji prodaje dobija veću konačnu sumu. Druga je da im unapred isplate prvu, procenjenu vrednost bez obzira na rezultat aukcije. Tako na sebe preuzimaju rizik da, u slučaju da se delo ne proda po ceni koju su oni isplatili vlasniku, ostanu sa njime za neku drugu priliku ili da ga van aukcije prodaju po nižoj ceni i tako ubeleže čisti gubitak.
Prema izvorima na koje se poziva dobro obavešteni "Vol strit džornal", Kristi i Sotbi do sada su, na ovaj način, isplatili jednu milijardu dolara pa do daljeg ne nude da unapred isplate prodavca bez obzira na šanse da otkupljeno delo docnije donese višestruko veću zaradu.
Nije poznato da li su među delima koja su 6. i 8. novembra prodata po rekordnim cenama bila neka koja su unapred "isplaćena" ali ako jesu onda su aukcijske kuće odlično prošle. Naime, postignuti su svetski rekordi za dela Anrija Matisa (slika sa početnom cenom od 15 miliona dostigla je 33,6 miliona dolara), Pola Gogena (procenjena je na 30 miliona a dostigla je rekordnih 39,241.000 milion), pet akvarela Egona Šilea procenjena su na 11 miliona i sada su prvi put izneta na tržište, dostigavši 17,941. 000 dolara), Kamija Koroa (procenjen na 3 miliona a prodat za 4,745.000 dolara)...
Za prave sladokusce na aukciju je izneta jedinstvena skulptura, glava Dore Mar koju je modelovao Pablo Pikaso 1941. godine, dok su bili ljubavnici, a izlivena je u bronzi u samo dva primerka tokom 50-ih. Smatra se najlepšom Pikasovom skulpturom, i nije je već veoma dugo bilo na tržištu. Početna cena je bila 20 miliona, u nadmetanje je ušlo petoro kupaca, da bi je dobio onaj koji je ponudio nešto malo manje od 30 miliona.
Među slikarima čija su dela prodata znatno preko početne cene su Anri de Tuluz Lotrek, nezaobilazni Ogist Renoar, Fernan Ležer, Pol Sinjak, Amadeo Modiljani, Lionel Fajninger, Alberto Đakometi, Oto Diks Žan Mecinger...
Slede aukcije kod sve tri kuće, koje počinju 12. novembra, i za njih su pripremljena dela umetnika koji su stvarali tokom druge polovine 20. veka, ali su već odavno "kanonizovani" kao ikone moderne. Aukcijske kuće ni tu nisu želele da rizikuju i ponude neka manje poznata imena, a vodile su računa da budu oni koji bi, opet, mogli da privuku pažnju ruskih kolekcionara. Tu je, pre svega, Mark Rotko koji je poreklom Rus i obe kuće imaju po jedno, i to veoma slično njegovo delo. Početne cene su "ozbiljne" - 10 i 12 miliona, što će biti pravi test koliko su njegovi zemljaci spremni da plate da bi ga "vratili" u zavičaj.
Mnogi se interesuju za poznati portret Elizabete Tejlor, rad Endija Vorhola, za koji je kuća Kristi već platila glumcu Hju Grantu početnu cenu od 20 miliona, a koje će po proceni 25 do 35 miliona biti izneto na aukciju 13. novembra. Prema proceni eksperata, kao što je novinar "Njujork tajmsa", cena je previsoka jer to je jedan od slabijih Vorholovih radova iz serije od 12 portreta "Liz".
Lista dela koja još čekaju da budu izneta na aukciju zvuči kao "ko je ko" svetske umetničke scene za kraj 20. veka, ali to još uvek nije stabilni deo tržišta i mnogi očekuju da će biti pre neprijatnih, nego prijatnih iznenađenja.
[objavljeno: ]
