Izvor: Blic, 03.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruševine zemlje Srbije
Ruševine zemlje Srbije
Slikar Milorad-Bata Mihajlović je svoju uspešnu karijeru započeo još krajem četrdesetih godina prošlog veka. Već dugo živi i radi na relaciji Beograd-Pariz, a 28. januara otvorena je njegova izložba u galeriji 'Arijela', gde su izlagala velika imena savremenog svetskog slikarstva. U telefonskom razgovoru kaže nam, kroz smeh, da je u najboljoj formi.
- To je galerija sa kojom dugo i lepo sarađujem. Ovoga puta izložio sam dvadesetak >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << srednjih i većih formata. A od 7. februara imaću izložbu u velikom zamku pored Pariza, gde izlažem i velike formate. Na pozivnicama sam napisao 'Svet nema kraja', te se izlaganje mojih slika odvija pod pečatom, ili tačnije rečeno, jakom senkom tih reči.
Da li je i dalje spirala kao vreme između neba i zemlje ili Vizantije i Zapada središnja osa vašeg koordinatnog sistema?
- Ako govorimo samo o ovoj izložbi, ne u potpunosti. Ima puno slika koje su mi u ateljeu na Banjici, a koje su mi veoma važne i u tom smislu. Reč je, recimo, o slikama 'Ćele-kula', 'Jasenovac', 'Srbija sa bikom'... I teško da bi se ta ideja spirale mogla sagledati kompletno bez njih. Jer, tom spiralom, između ostalog, nastojim da uspostavim odnos između umetničke istine i banalne realnosti.
Mislite kao, na primer, na slici 'Srbija sa bikom'?
- Mladi bik stoji na ruševinama i brani ih. Potresan je to prizor. Davno sam uradio tu sliku. I nimalo nisam srećan što se ispostavilo da je proročka. Na slici postoji i simbol istorijskog pamćenja, a ruševine su zapravo zemlja Srbija. Slutim da su ti simboli istorijskog pamćenja koji nestaju i te ruševine koje nastaju najteži greh koji bi mogao da se pripiše našim generacijama.
Kakav greh? Zašto?
- Svakako nisam srpski nacionalista, ali je činjenica da te naše generacije nisu mnogo uradile da spreče 'odlazak' Kosova. Kada kažem 'naše generacije', mislim na sve nas koji zemljom hodimo i ‘leba jedemo od 1918. pa na ovamo. Kad čovek baci makar i letimičan pogled na srpsku istoriju, odmah mu postaje jasno da mi, ma kako i koliko se borili, uvek bivamo nekako ispljuvan narod. T. Nježić Ženski dah
Kako bi se iz slikarske vizure ili jezikom likovnosti moglo odgovoriti na pitanje koje boje dominiraju današnjicom u Srbiji?
- To su, ipak, boje lepote. Kaže narod da se za vreme ratova, a kod nas se ratuje svako malo, više rađaju muška deca. Ali dominantna boja u Srbiji su žene. Prosto je fascinantno koliko lepih žena imamo. I to ne mislim na onu zavodljivu i vulgarno-seksepilnu lepotu, već na onaj ženski dah koji sadrži tajnovitost. To je ne samo jedinstvena već i najlepša boja u Evropi. Ne znam samo koliko su muškarci spremni to da vide, sagledaju i shvate. Bogami, bojim se da nisu.
