Izvor: Blic, 28.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruke su dizale samo žene
Ruke su dizale samo žene
Par severnokineskih vaza. Sto šezdeset evra. Prvi, drugi, treći put - nije prodato. I tako je bilo sve do rednoj broja 12 u katalogu - dve šolje za belu kafu i dve tacnice oslikane egzotičnim cvećem, orhidejama. 'Kupac' je gospođa iz prvog reda. (Pod navodima jer na aukciji može da pazari i zastupnik kupca. Kako kod nas, tako i u svetu.) Potom je otišao par art-deco boca sa čašicama za žestoko piće dostigavši sumu od 500 evra.
Kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je dalje tekla licitacija aukcijske kuće Madl Art u Muzeju istorije Jugoslavije (koji je svoj prostor za ovu priliku dao u najam da bi sakupio novac za sijalice na novoj postavci u pripremi) stekao se utisak da najbolje prolaze bombonjere, frutijere, kutije za nakit, tacne za kolače... Ruke su podizale isključivo žene. Gospođa iz prvog reda više puta. Diskrecija zagarantovana. Nema fotografisanja.
U jednom trenutku začulo se otkucavanje kaminskog neobaroknog sata, iza leđa voditelja, direktora Dejana Popovića. Nakon par minuta čuo se i drugi, zidni. Dobro je, znači časovnici rade - čulo se iz publike. Najstariji predmet na aukciji, krčag za vino (ojnohoa) iz helenističkog perioda, odnosno 1.veka n. e. u 'retko dobrom stanju obzirom na starost', kako je najavljen, licitiran je po šest puta manjoj ceni. Nije vredelo. Sreće nije imao ni vlasnik zlatnog lanca od 22 karata sa tri dijamanta i tri bisera, ručni rad iz 1900. iako je ponuđen kao da je četrnaestokaratni.
Znatiželjnom posetiocu aukcije cena umetnine može da izgleda kao čista fikcija. Ne može da se otrgne pitanju da li je procena pouzdana. Od voditelja vaš izveštač saznaje da 'Madl Art' pionir u ovom poslu kod nas. Ne samo što radi prema svetskim standardima postavljenim davno, još u 17. veku, i konsultuje se kad zatreba sa 'Sotbijem' i 'Kristijem', nego okuplja više od dvadeset eksperata za razne oblasti, od ćilima do nameštaja. Poštujući pravilo broj jedan: kad se isti predmet ponovo nađe na aukciji, cena mora da mu bude niža nego što je bila prethodni put.
- Da ne bi bilo laži i prevare, tragam za provenijencijom tako što prodavca više puta pitam jedno te isto, povezujem činjenice i datume. Ali ja nisam policajac. Svaki dobije formular, popuni ga i mora da ostavi broj svoje lične karte. Imam dovoljno iskustva. Trgujem čitav život. Radio sam i sa Feničanima, naučio da ima i takvih koji bi sami sebi i sat sa ruke skinuli - objašnjava za 'Blic'.
Pitamo ga da li kod nas ima stručnjaka koji sa sigurnošću mogu da potvrde da je na primer, ulje na platnu na kome je naslikana vaza sa cvećem rad flamanske škole iz 18. veka, kao što čitamo u veoma luksuznom katalogu.
- Pošto naši restauratori obave prvu procenu, reprodukciju umetnine mejlom šaljemo na dalju proveru 'Nagelu' u Štutgart', ili 'Tažalu' u Pariz. U kontaktu smo i sa 'Doroteumom' iz Beča i 'Tirošom' iz Tel Aviva. Dešava nam se da kod nas prodavac za sliku traži više nego što bi mogao recimo u Amsterdamu. Traži, ali ne dobije. Jer, onaj ko kupuje slike_arhiva po pravilu zna koje su cene na evropskom tržištu. Posećujem redovno aukcije po svetu i znam da se nekad kupci uskopiste, što potpuno suludo podigne cenu umetnine. U trendu su ruski novokomponovani biznismeni, oni s kajlama oko vrata i tompusom u ustima. Čim čuju za neki ruski predmet - kupuju. Ne pitaju za cenu. Prodavci su kao i kod nas, najčešće ljudi koje je stisla muka, ili naslednici kojima dragocenost mnogo ne znači. Mnogi kažu 'ma dajte, prodajte mi to, pa kolko bude'.
Slično dizajniranu publiku kod nas nismo videli. Ali smo čuli da je na predaukcijskoj izložbi izbrojano oko hiljadu posetilaca. Među njima, bilo je i ambasadora i kolekcionara. Najskuplji predmet, barokni tabernakl iz 18. veka, procenjen na 22 hiljade evra nije našao novog vlasnika. Ali jesu kavkaski tepisi, ruska ikona iz 18/19 veka (prodata za 3.300 evra, što je i najveća cena postignuta na aukciji), engleski pisaći sto iz 19. Ukratko, trećina izloženih umetnina. M. Marjanović
