Izvor: Blic, 13.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruka ruku mije
Ruka ruku mije
Po evropskim festivalima se uobičajilo da se priređuju showcase programi. Nedavno je godišnji skup IETM (Neformalni evropski poozorišni susret) u Beogradu bio propraćen jednim takvim izlogom naših predstava o čemu je bilo reči u ovoj rubirici.
Ovih dana je počeo i završio se 'Russian Case' u okviru prestižne 'Zlatne maske' u Moskvi. 'Zlatna maska' je takmičarski festival domaćih predstava u velikom broju kategorija - dramskom teatru, lutkarskom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << operetskom, operskom, belom baletu, modernoj igri i u ektremnim eksperimentima. Na 'Russian Casseu' prikazuju se i predstave iz prošlih sezona, kao neki sajam onoga što Rusija nudi za izvoz.
Kao gosti 'Zlatne maske' pozivaju se selektori i promoteri iz mnogih zemalja sveta, iz male Albanije do velike Kine. Dakle, Rusi ne sede skrštenih ruku, već svakog aprila usred Moskve promovišu svoju pozorišnu umetnost.
Ujutro svi doručkujemo u festivalskom centru, a neki od nas dobijaju 'obavezu' da promoterima i direktorima festivala iz dalekih gradova Rusije održe workshop o svojim iskustvima iz svoje festivalske prakse. Jedna od učesnica festivala je rekla da je za nju najveće iznenađenje sa ove 'Zlatne maske' bilo da Rusija ima 250 pozorišnih festivala.
Na tom radnom doručku, kao na nekom pozorišnom Volstritu, ustanovljuje se berza pozorišnih vrednosti. Direktori pozorišta nude svoju robu, dele CD diskete i propagandni materijal neke svoje predstave.
Ja sam jedan od retkih koji nudim samo onda kad me direktori festivala pitaju šta bih im ja ponudio za njihov festival. Većina rade po principu 'tante za kukuriku' ili 'ruka ruku mije'. Ja tebi moju pres tavu, a ja uzimam tvoju. Mislim da to nije otmeno. A možda grešim.
