Izvor: B92, 29.Dec.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rugoba
Studio JDP
Autor: Marijus fon Majenburg
Režija: Marija Krstić
Glumci: Jelena Ćuruvija-Đurica, Damjan Kecojević, Nebojša Đorđević, Slobodan Tešić
Piše: Ana Todorović
Da li smo sposobni da razlikujemo suštinu od forme? Šta je, zapravo, identitet i kako prihvatiti sebe? "Rugoba" je duhovita, ali i oštra društvena satira, koja će gledaocu predočiti izvitoperenu realnost u kojoj živimo, gde je osnovni kriterijum >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za kvalitet vizuelni utisak.
Mladi nemački pisac Marijus fon Majenburg, čije predstave osvajaju teatre širom Evrope, stavlja pod lupu narcistički segment modernog društva i aktuelne sisteme vrednosti, koji u njemu, nažalost, vladaju.
Četiri glumca na sceni smenjuju svoje višestruke uloge bez promene kostima, šminke, pa čak i imena. Njihova odlična gluma uvodi u nove situacije i neprestano drži našu pažnju.
Glavnom junaku, Leteu, se zabranjuje da promoviše svoj najnoviji industrijski izum zato što njegovo lice ne može da posluži u marketinške svrhe, naime on ne može prodati proizvod licem rugobe.
Zato on donosi odluku, na nagovor svoje površne žene Fani, da potpuno promeni svoj izgled hirurškom operacijom.
Spreman da trguje vlastitim licem, dušom i integritetom, Lete će doživeti potpuno otuđenje od kreativnog i ispravnog ja i spoznati svoj moralni krah.
Novo, prelepo lice našem pronalazaču otvara nove mogućnosti – postaje predmet obožavanja ne samo svoje žene, već i mnogih drugih koje prate njegove prezentacije.
Njegov budući telesni razvrat kulminira odnosom sa sedamdesettrogodišnjom poslovnom ženom, koja nakon brojnih hirurških zahvata izgleda mlađe od svog "dekadentnog sina".
Njihov ljubavni trougao je predstavljen na krajnje bljutav način, mada elementi humora olakšavaju gledaocu da lakše podnese neke od scena.
Majenburg je uspeo da ličnu tragediju heroja i anti-heroja Letea vešto upakuje u komediju, izazivajući gromak smeh publike od početka pa do samog kraja drame.
Ekstaza, međutim, ubrzo ustupa mesto krizi identiteta i očaju. Suočen sa potrebom tržišta za identičnim modelom lica, Lete shvata da se kopije njegovog izgleda nalaze svuda okolo.
Užasnut činjenicom da ne može vratiti svog pređašnjeg sebe, a nemoćan da zabrani dalju kupo-prodaju svog lika, dolazi do zaključka da ni on nije onaj "pravi", jer pravog nema.
Igra svetala na bini simbolizuje ćorsokak iz koga ne može da nađe izlaz. Umesto razvitka svojih inicijalnih kreativnih sposobnosti, Lete doživljava potpunu degradaciju ličnosti.
"Savremena civilizacija" mu pruža izobilje, pa ipak, on se oseća isprazno, izgubljeno i prestravljeno. Stoji na samoj granici života i smrti, a ruku spasa pruža "dekadentni sin" gospođe Fani.
Verujući da je njegov alter ego, on mu se potpuno prepušta.
Majenburg nas je ovim komadom podsetio da treba kritički poimati svet u kome živimo, a da umetnost još uvek ima sposobnost da utiče na svest ljudi.
On ukazuje na opsednutost spoljašnjim izgledom i brutalnost kapitalizma, kao i na površnost modernog čoveka. Međutim, njegova najvažnija poruka je da do samoostvarenja ne možemo doći vizuelnom metamorfozom.
.jpg)
