Izvor: Blic, 13.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roxy Music
Roxy Music
Na svetu je ostalo svega nekoliko bendova od susreta sa kojima srce, ako ga imate, može da zadrhti: Roxy Music su nesumnjivo negde pri samom vrhu. U tom smislu beogradski Centar 'Sava' će u nedelju, 16. jula, biti transformisan u poligon za ispunjenje čežnji nekoliko generacija. Pošto je od osnivanja Roxy Music prošlo više od tri decenije, može se smatrati da je čekanje na susret sa ljudima koji su u rokenrolu doveli do vrhunca važne elemente kao što su rafinman, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << elegancija, melodioznost i vrhunski osećaj za meru uz istovremeno balansiranje na ivici kiča, trajalo upravo toliko. Od ranih osamdesetih i jednog od ključnih albuma epohe 'Avalon' oni sve do 2001. nisu nastupali zajedno. Ovo je, dakle, druga turneja u manje od deset godina, što se može smatrati spletom neobično srećnih okolnosti. Teško je opisati sjaj trenutka u kojem će se Beograd konačno sresti sa Roxy Music - neka to bude ostavljeno svakom od nas.
Na aktuelnoj turneji, koja prethodi novom albumu na kojem će im se posle mnogo godina pridružiti nekadašnji član Brajan Ino, originalnim članovima Roxy Music Brajanu Feriju - vokal, Filu Manzaneri - gitara i Endiju Mekeju - saksofon, oboa, priključiće se bubnjar Endi Njumark (zamenio originalnog člana Pola Tomsona koji je zbog bolesti morao da se povuče sa drugog dela turneje), pijanista Kolin Gud, basista Gaj Prat i pevačica Miša Brajan. Širu koncertnu postavu upotpunjavaju gitaristi Lio Ejbrahams i Oliver Tomson, klavijaturistkinja Luiz Kler Maršal i prateći vokal Džoj Malkolm.
Govor mržnje i očaja
Politiki analitičari su ovih dana primetili da su na tapetu upravo politički analitičari. Dakle, oni sami. Da li u svom slučaju mogu da budu objektivni? Ameri kažu da ko brani samog sebe, ima budalu za klijenta. U svakom slučaju, nema više one opuštene distance u odnosu na ono što ih zgražava. Ipak, očekujem da će pronicljivost da im poraste jer, kako se kaže: 'U strahu su velike oči'. A sve se to dešava neposredno posle velikog kambeka sintagme u javnosti poznate kao 'govor mržnje'.
Kako može da se opiše 'govor mržnje'? To je, valjda, kada mržnja dobije reč, izađe za govornicu i u ograničenom periodu, neometano, govori ostalim mržnjama u sali i izvan nje. Mržnja ima zakonsko i poslovničko pravo da to čini. Oni u čije ime ona to radi, to pravo, valjda, ni ne žele. Taman posla. O tom pravu mržnje na govor brine najprvi čovek domaće demokratije. Sam predsednik skupštine mržnje, proziva mržnju, daje joj reč, meri vreme njenog delovanja ... I retko je ometa u izlaganju. To čine drugi govori mržnje koji joj upadaju u reč, zbog čega ona replicira tim govorima mržnje, što je u nekom fantomskom smislu čini donekle mržnjom koja drži do sebe; rečju - mržnjom sa ljudskim likom, odnosno 'humanim' osobinama, dostojnim da zastupa sve nas.
Kako radi 'govor mržnje'? Parazitski, razume se. On parazitira na govoru očajnika. Govor očaja kaže: 'J... ovakav život!' I govor mržnje mu odmah usliši želju; učini mu život još j.... Očajnik kaže: 'J.... im majku, svima!' i već tog trenutka sa neke govornice govor mržnje pretražuje 'po spisku'. E, onda govor mržnje, koji ume da se zaboravi i preuzme inicijativu, kaže: 'Znamo mi krivca za našu propast!' A govor očaja spremno dočekuje: 'Na vešala sa njim!!!' Onda govor mržnje počinje sam za sebe da mlati, a govor očaja zanemi. Nakratko.
Je li ja to, ne daj bože, postajem politički analitičar!?
