Izvor: B92, 25.Jan.2009, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roterdam: Sonata za autore
Subota 24. januar 2008.
Uz svu buku oko promena koje je uveo direktor festivala Rutger Volfenson, zaljubljenici u film bi mogli da se uplaše da će najdragoceniji potprogram, Bioskop: Ponovo osvojen biti ukinut. To se nije dogodilo ali je ovaj kinotečki (ili retro) program apsorbovan u selekciju pod nazivom Signali.
Ove godine autorske retrospektive, žanrovski programi i selekcija savremenog turskog filma apsorbovane su u programsku celinu pod nazivom Signali.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Direktor festivala je u intervjuu za Screen International izjavio da je njegov posao da zadrži oštricu i iskrenost glavnog programa kao i ekipe koja priprema festival.
U tom smislu ovogodišnje spajanje raznolikih programskih celina po tematskoj i stilskoj srodnosti predstavlja idealno funkcionalno rešenje.
Nova programska celina Signali nudi tri autorske retrospektive: Ježija Skolimovskog, Petera Lehtija i Paola Benvenutija.
Benvenuti je kuriozitet italijanske kinematografije, vizualno i stilski jednak Ermanu Olmiju i Pupiju Avatiju, zasnovao je autorski pristup na igranim filmovima koji rekonstruišu istorijske incidente iz originalnih dokumenata.
Retrospektiva Benvenutija je pun pogodak i opravdanje za zadržavanje koncepta autora u žiži u reformisanom delu glavnog programa pod nazivom Signali.
Kinotečki program, ove godine skraćenog naziva "Osvajanje” sastoji se iz selekcije ranih filmova poznatih autora i dokumentaraca u rasponu od Tarkovskog do istorije Australijske žanrovske produkcije 80-ih godina pod naslovom Skoro Holivud.
Roterdamski festival je od osnivanja bio koncipiran kao izlog za radikalne, sveže, i nekomercijalne filmove. Ipak, poslednjih godina se dešavalo da glavni program bude zagušen srednjerazrednom filmskom konfekcijom namenjenom mnogobrojnim "nezavisnim” bioskopskim mrežama Evrope i Severne Amerike što je srozavalo nivo festivala.
U želji da bude veran autorima koje podržava, festival često u glavni program pušta filmove koji svojim kvalitetom to nezaslužuju. To je slučaj sa novim filmom Kumakira Kazuošija Non-Ko.
Pozitivan kontraargument je Tokyo Sonata Kurosave Kijošija. Ovaj režiser je evoluirao od snimanja eksperimentalnih horora (Pulse, Doppelganger, Retribution) do autora koji gazi tematske granice Hirokazu Kore-Ede čije se novi film Still Walking prikazuje u okviru sekcije Spektar koja je zamenila potprogram Maestri: Kraljevi i Asovi.
Iako je potprogram Hungry Ghosts dostojna zamena za neprežaljeni potprogram ekstremnih filmova Rotterdamerung, projekcije ovih filmova na trećem danu festivala su bile razočaravajuće.
Uprkos svemu, ako ste u prilici da odgledate 18 egzotičnih horor filmova, bili oni dobri ili loši, bićete zahvalni festivalskom programeru koji je sastavio tu tematsku celinu, makar vas mučio sa treš filipino hororom za koji nema nikakvih opravdanja.
