Izvor: B92, 24.Jan.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roterdam: Duhovi, demoni
Roterdam, petak 23. januar 2008.
Pozitivne posledice festivalske reforme vidljive su već drugog dana, manji broj filmova uz blago preraspoređivanje po selekcijama značajno je podigao opšti kvalitet programa.
Poneka greška se ipak potkrade, iako skauti festivala više nisu u prilici da divljaju i publici niz grlo guraju filmove koje su mogli da provuku ispod žita dok je celokupni broj filmova bio skoro duplo veći.
Jedan od takvih je filipinski >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << film "Three Days of Darkness", solidni horor kliše upropašćen iživljavanjem režisera, ili nedostatkom budžeta, birajte sami.
Tri prijateljice su izolovane u usamljenoj kući dok napolju besni oluja, ili je ipak stigao kraj sveta? Film je sniman video tehnikom uz imitaciju raspoloživog svetla, što je veći deo projekcije pretvorilo u agoniju.
Zbog besmislenih rezova i prevrtanja kamere usred dijaloških scena, "Veštica iz Blera" pored ovog filma izgleda kao pokazna vežba za snimanje klasičnog horor filma. Shvatili ste dakle da je finale ovog filma isto što i gledanje potpuno zamračene scene u pozorištu dok glumac vodi svoj monolog? Ili nešto poput "gledanja" radio drame? Ponekad nije lako biti festivalski izveštač. Film ipak ima jednu pozitivnu stranu, viđen je za pobednika u kategoriji: najduža scena seksa u horor filmu.
Utisak drugog dana festivala je značajano popravio ostatak filmova iz potprograma "Hungry Ghost".
Dva horor omnibusa i remek delo "The Body" tajlandskog režisera Pavina Puriđitpanaje. Poigravanje sa standardnim motivima podžanra o gnevnom duhu, željnom osvete u završnici filma bude okrenuto naglavačke. Iako režiser nije mogao da isprati celu projekciju, publika je gotovo skočila na noge i snažnim aplauzom pozdarvila dosada najbolji film u ovog potprograma.
Omnibusi, "Takut: The Faces of Fear" iz Indonezije i tajlandski "4BIA" imaju problem neujednačenosti kvaliteta pojedinih priča.
"Takut" je sa dve izvanredne i četiri slabije priče, vrlo efektno prestravio publiku za razliku od filipinskog filma. Bilo je i smeha, naravno, na kraju su svi iz sale izašli srećno prestravljeni.
"4BIA" je kvalitetniji od dva omnibusa, prvenstveno zahvaljujući prvom segmentu "Happiness" koji je takođe režirao Puriđitpanaja. Kvalitet se prevenstveno ogleda u sposobnosti režisera da stvori utisak straha koristeći samo jednu glumicu, jednu lokaciju i mobilni telefon.
Segment "In the middle" je blago ironični tretman zaljubljenika u horor žanr ala Kevin Vilijamson, prvih deset minuta ove priče bi trebalo da budu obavezno štivo za sve studente dramaturgije i režije jer pokazuje kako se pravi atmosfera, grade likovi i uspostavlja naracija sa četiri lika u šatoru.
Od četiri priče ova je najmanje horor ali je daleko bolja od neuverljivog zombi segmenta iz omnibusa Takut.
Sve u svemu producenti ova dva filma bi trebalo da se dogovore i naprave solidan horor omnibus spajanjem najboljih priča iz ova dva filma. Moj procenat molim vas.
