Izvor: Blic, 20.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rosinijev 'Seviljski berberin'
Rosinijev 'Seviljski berberin'
'Seviljski berberin' je pozorišna komedija u dva čina koju je 1775. napisao Pjer-Ogistin de Bomarše, originalnog naziva 'Le Barbier de Seville' (na francuskom). Na italijanski ju je preveo Ćezare Sterbini (Il Barbiere di Siviglia), a na osnovu tog teksta nastala je i istoimena opera.
Muziku za ovu operu pisala su čak trojica kompozitora gotovo istovremeno: Đovani Paisielo, Nikolas Isuar i Đoakino Rosini. Iako je u prvo vreme Paisielovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << delo odnelo trijumf kod kritike u odnosu na Rosinijevu verziju i bilo više izvođeno, ova potonja je izdržala test vremena i još uvek čini nezaobilazni deo operskog repertoara. Prvi put opera je izvedena u Rimu 1816.
Sam Bomarše objasnio je zaplet 'Seviljskog berberina' u svom predgovoru: 'Zaljubljeni stariji gospodin namerava da oženi svoju štićenicu, ali mudriji mladić uspeva da ga preduhitri uhvativši devojku njemu ispred nosa'. Mladi grof Almaviva očajnički se zaljubljuje u Rosinu, prelepu devojku, koju zatvorenu u kući drži njen štićenik, dr Bartolo; on je umislio da je oženi zbog njenog navodnog miraza. Tokom dva čina opere, grof uspeva da poseti Rosinu nekoliko puta, uz pomoć raznih prerušavanja, i njih dvoje na kraju uspevaju da pobegnu i venčaju se. Iako ovaj zaplet podseća na neku tragičnu melodramu, pojava Almavivinog bivšeg sluge Figara, gradskog berberina i lokalnog spletkaroša koji postaje saveznik mladim ljubavnicima, transformiše 'Seviljskog berberina' u urnebesnu komediju.
Priča o 'Seviljskom berberinu' nastavljena je potom u Bomaršeovoj 'Figarovoj ženidbi' (Le Mariage de Figaro) iz 1784. godine. Na osnovu libreta Lorenca da Pontea Mocart je 1786. komponovao istoimenu operu. M. K.
