Izvor: B92, 08.Jun.2015, 15:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roni Sajz govori za VICE
Čovek koji je obeležio EXIT festival od samog početka, kojeg sam sa zadovoljstvom slušao kada je bio prvi put i kada sam sa još nekoliko hiljada ljudi oko sebe posmatrao izlazak sunca na glavnoj bini, dok je on počinjao svoj set puštajući nam muziku koja je bila simbol naše mladosti je, svakako, legendarni Roni Sajz.
Na EXIT festival dolazim od njegovog osnivanja i jedan sam od onih koji nisu propustili nijedan dan nijedne godine kada se održavao festival. Video sam sve >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << faze u kojima je bio. Od lokalnog festivala koji je trajao devet dana do četvorodnevnog festivala koji nosi titulu najboljeg evropskog mesta za provod. Od putovanja okolnim putevima zbog srušenih mostova od NATO bombardovanja do hordi stranih turista iz celog sveta koji su tetovirali logo festivala i ucrtali ga na mapu svojih života, jedva čekajući ponovni dolazak. Svedočio sam njegovom rastu kroz imena izvođača, kroz način na koji se uvlačio u kluturu i svakodnevicu života u Srbiji i kako je od protesta protiv režima Slobodana Miloševića i borbe protiv izolacije mladih postao jedan od najprepoznatljivijih brendova naše zemlje. Festival koji je, poput slavnih sportista, postao jedan od sinonima ove zemlje i tema za razgovor sa mladima, kad god se nađem u inostranstvu.
Čovek koji je obeležio ovaj festival od samog početka, kojeg sam sa zadovoljstvom slušao kada je bio prvi put i kada sam sa još nekoliko hiljada ljudi oko sebe posmatrao izlazak sunca na glavnoj bini, dok je on počinjao svoj set puštajući nam muziku koja je bila simbol naše mladosti je, svakako, legendarni Roni Sajz. I sada, dok se prisećam tih trenutaka, više od decenije kasnije, dobio sam priliku da razgovaram sa njim o tome, o njegovim prvim iskustvima u Srbiji i na EXITu i o tome kako je izgledao život tada i danas.
Dame i gospodo, Roni Sajz:
VICE: Ćao Roni, kako si?
Roni Sajz: Hej, evo me. Veoma sam dobro. Kod kuće sam u Bristolu i trenutno kuvam. Predivan je i sunčan dan i čim završim sa klopom popeću se gore u studio i nastaviću da radim na novoj muzici.
Kakvu klopu spremaš?
Pošto ne jedem meso, iako nisam vegetarijanac, spremam ribu. Tačnije ribu sa karijem. I to spremam samo za sebe. Spremam priličnu količinu da ne bih morao da izađem iz kuće i da bih mogao što više vremena da provedem u studiju.
Koliko sati dnevno provodiš u studiju?
Što više mogu. Dosta radim i kao dj, pa mi je posle gigova potrebno i po nekoliko dana da se oporavim. Ali za mene je stvaranje muzike 24/7. Uključen sam u sve sfere stvaranja plesne muzike ceo svoj život i nemam nikakvu nameru da prestanem. Svaki dan, čim ustanem, čekaju me neke obaveze u vezi sa muzikom. Da li su obaveze oko izdavačke kuće, da li je spremanje nekog seta za to veče ili možda pisanje i produciranje neke muzike... Organizovanje dosta ljudi, jer je opet i live band, potom društvene mreže. Razumeš već; u pitanju je posao, ali posao koji volim da radim.
Ono o čemu sam najviše, zapravo, želeo da razgovaramo je EXIT festival...
Oh, obožavam EXIT.
I ove godine se navršava 15 godina EXIT festivala.
Oh, predivno. Mislim da sam bio na prvom EXIT festivalu. Ne mogu baš da se setim, ali mislim da sam bio na prvom. I da se sada ponovo vraćam na taj festival je za mene nešto nadivnije na svetu. I zato se veoma, veoma radujem dolasku tamo.
Ti si jedan od retkih izvođača koji je dolazio na EXIT festival toliko puta od njegovog osnivanja i zato bih voleo da se malo prošetamo sećanjima.
Wow. Kada sam prvi put došao na EXIT, nisam znao šta da očekujem. Sećam se da je to bilo pre nego što ste imali autoput do tamo. Bilo je odmah nakon rata (bombardovanja). I sećam se da smo se vozili ka festivalu i da sam video most koji je bio bombardovan. Pola je bio u vodi, a druga polovina iznad vode i sećam se da sam pomislio, čoveče, ovo je sumanuto. A onda sam došao na festival. Prizor koji sam tamo zatekao je bilo nešto što nikada ranije nisam video u životu; stari zamak i prizor prašine, prašine koja se dizala od mase ljudi koji su plesali kao da sutra ne postoji, a ta prašina se dizala u noćno nebo, zaista nestvarno. Meni je taj trenutak, doslovno, otvorio oči. Tada sam prvi put zaista doživeo Istočnu Evropu. Toliko ste divno prihvatali taj festival i taj zvuk, kao da je vaš ples govorio: "Slobodni smo, slobodni smo." Sećam se, "New Forms" izašao 1997. godine i ljudi su mi govorili da su mladi, kad god su prolazili kroz neki krizni period, dosta slušali taj album i da je on u velikoj meri bio soundtrack tog vremena i te borbe i da su me zato pozvali na EXIT. Nestvarno, velika je čast biti deo svega toga i ne mogu da dočekam da ponovo budem tu. Biće sjajno.
Ostatak intervju pročitajte na Vice.com/rs
