Izvor: Politika, 19.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Romansa Šumanovih
Nataša Veljković na svom subotnjem koncertu spojiće muziku Klare i Roberta Šumana
Robert i Klara Šuman „junaci” su predstojećeg beogradskog koncerta Nataše Veljković, baš kao i njenog najnovijeg kompakt diska „Romansa”. Koncert naše istaknute pijanistkinje iz Beča je u subotu, 23. februara, u Kolarčevoj zadužbini, a u okviru malog, ali reprezentativnog, ciklusa ove kuće „Velikani muzičke scene”. O karijeri Nataše Veljković nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potrebno previše govoriti. Još dok je bila samo devojčica za klavirom nju su slikali, o njoj se pisalo... Kasnije se školovala i u svetu, tamo je i ostala, ostvarila internacionalnu karijeru i danas na univerzitetima uči mlađe tajnama iz sveta dirki.
Na beogradskim muzičkim podijumima nije Vas bilo više od godinu dana. Izgleda da je Vaš kalendar veoma popunjen?
Poslednji put sam nastupila ovde, u Sava centru, sa austrijskim orkestrom „SpiritofEurope”. Svirali smo Betovena. Sve ređe stižem da dođem ovamo zbog velikih obaveza. Prisutnija sam ovde fizički, nego muzički. Leti sam uvek tu, pre svega u kući na Rajcu. Tamo se najbolje sklanjam od one gužve koja mi je uvek za petama. Nije tamo samo mir, već i – klavir. A pošto volim da vežbam noću, za mene je to pravo mesto, bez suseda u blizini.
Šta sve radite tamo u vrevi velegradske muzičke svakodnevice?
Imam malo vremena i puno obaveza. Jednu profesuru na Akademiji u Beču, drugu, gostujuću, na Univerzitetu za umetnost u Ostravi, u Češkoj. Ipak, ono glavno je moje sviranje. Ovoga meseca nastupila sam u bečkom Koncert hausu, svirala sam Betovenov 4. koncert, u pratnji Austrijske kamerne filharmonije. Bilo je puno, prepuno publike. Hajde da budem malo neskromna: Bio je to lep uspeh.
U „Romansi”, koju je krajem 2007. objavila najveća austrijska diskografska kuća„Gramola”, spojili ste muziku Šumanovih, koju ćemo i mi slušati. Zašto zajedno?
Želela sam da Klarinu muziku stavim pored muzike njenog slavnog muža Roberta. Obično je predstavljaju na nekim koncertima tipa žene – kompozitori i sličnim. Za mene je ona jako važna ličnost: žena koja je rodila osmoro dece, kompozitor i jedan od najvećih pijanista u istoriji. Fascinirana sam takvim likom. Njeno delo se, rekoh, ne čuje često. Moj CD zove se „Romansa”, ne samo zato što je ona pisala dela istog naslova, koja interpretiram, već prevashodno zbog romanse dvoje ljudi, kompozitora.
Na taj CD stavili ste i malo muzike Franca Lista...
U pomenutom Koncert hausu uskoro ću izvoditi i njegova dela, samo što će tu biti i jedna glumica koja će govoriti tekstove. Sve više me privlači to povezivanje muzike i literarnog, koje je tamo gde živim dosta prisutno. Volela bih da i nekog našeg glumca zainteresujem da tako nešto uradim i ovde. U slučaju Šumanovih, literarna inspiracija bila su mi njihova bezbrojna pisma. Čitajući ih vi bolje pročitate i njihovu muziku.
Imate dvoje dece: Milicu i Miloša. Vaša osmogodišnja kći lepo svira violinu, već ima i neke prve nagrade, nastupe. Kako majka muzički pedagog savetuje svoju kćer?
Neću da je opterećujem muzikom. Talenat može da prođe i kao ona biljka koju previše zalivaju i – desi se da baš od toga uvene. Postupno je savetujem, nikakvi pritisci ne dolaze u obzir. Ono u šta sam se najviše mešala bio je izbor instrumenta. Sugerisala sam joj da to bude violina. Dosta je u kući klavira, nisam htela da sebe ponovo gledam, već je bolje da moja Milica gradi sopstveni identitet. Uostalom, na tome insistiram i u radu sa studentima, pokrećem njihovu individualnost, pomažem im da u muzici prepoznaju sebe, a ne da liče na svog profesora.
Koliko Vam je danas blizu domaća muzika?
Nisam često tu i ne najbolje obaveštena o tome šta se ovde događa. Moj veliki protivnik je i vreme, koga nemam dovoljno. U svakom slučaju, otvorena sam za saradnju. Mislim da nije loše da i moderna muzika ide uz klasične programe. I evo da pomenem: rado izvodim dela Dejana Despića. Kada mi je bilo 12 godina on mi je posvetio Koncert za Natašu. Rano je ušao u moj muzički život i to se nekako nastavilo. I moja ćerka svira jedno Despićevo delo za violinu, a ja ih ponekad dajem i mojim studentima da ih sviraju.
Kako je dugo živeti u Beču, gradu u čijoj istoriji muzika ima i te kako važno mesto?
Ja sam tamo provela najveći deo svog života. Beč je prijatan grad za življenje. Svakog dana imate pregršt koncerata i drugih kulturnih događaja. To je jako inspirativno, ovde je muzička konkurencija izuzetno velika, što je, naravno, i izazov. U Beču imam dobre uslove za rad. Meni više nije ni toliko važno gde živim. Svaki ozbiljan muzičar je na svoj način kosmopolita
I vratimo se Šumanovima. Njihova romansa nije sa hepiendom...?
Robert Šuman je umro u ludnici i Klara ga tamo nije nikada posetila. I tu je ta misterija: zašto? Govori se i o nekakvom njenom odnosu prema Bramsu, ali mene je to manje zanimalo. Najbitnije su sve te emocije koje postoje u njihovoj muzici. Da li je nešto bilo ovako ili onako manje je važno. Ostala je divna muzika.
M. Šehović
[objavljeno: 20/02/2008]
