Izvor: RTS, 06.Maj.2016, 09:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Romani za decu sa disleksijom
Dragocena su književna dela koja su zanimljiva, vešto jezički oblikovana, prijemčiva za sve uzraste, a istovremeno lekovita, jer se hvataju u koštac sa pitanjima o kojima se nedovoljno jasno govori ili malo zna. Takve su upravo knjige Linde Malali Hant i Seli Gardner.
Ove književnice na sopstvenom iskustvu grade romane osvetljavajući svet disleksičnog deteta, kome poremećaj percepcije otežava da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << savlada veštinu čitanja, pa je ono često i disgrafično i teško savladava pisanje.
"Riba na drvetu" je priča o devojčici Ali koja se ne uklapa u okolinu. Muče je slova i čitanje. Gledaju je kao gubitnika. Ona nema snage da zatraži pomoć ali u školi će se pojaviti nastavnik koji će u njoj videti kreativno i oštroumno dete. Ono što je za nju bilo nemoguće uz njega će postati moguće.
"Ideja 'Ribe na drvetu' jeste da ljudi koji imaju disleksiju treba to da posmatraju kao svoju određenu vrstu dara s obzirom na to da je pristup i pogled na svet kod njih drugačiji", kaže urednik knjiga za decu u izdavačkoj kući "Laguna" Zoran Penevski.
Junak Seli Gardner omalovažavan je i maltretiran i od drugova i od učitelja jer ne ume ni da čita ni da piše. Jedini koji shvata da je njegova jedinstvenost koju ostali smatraju hendikepom, zapravo originalan način mišljenja jeste dečak Hektor.
Priču o sumornom Stendišovom putu koji je "povetarac u parku mašte" autorka je smestila u distopijsku Englesku sredinom prošlog veka.
"Svaka rečenica u ovom delu je malo umetničko delo o kojem vredi razmišljati i nosi snažnu poruku da u životu možemo da postignemo sve samo ukoliko prevladamo strah i ukoliko imamo nekoga ko veruje u nas i ukoliko mi sami verujemo u sebe", kaže Tanja Lebović Zečević iz "Propolis buksa".
Obe autorke su disleksičarke a Seli Gardner i disgrafičarka. Uz mnoga priznanja Gardnerova je dobila i Andersenovu nagradu.
Njihova dela ukazuju da je svako dete pametno na svoj način i da različitost može biti prednost. Podstiču da se više ceni mašta i prigrli vizuelni način učenja, a u tome bi morali da prednjače roditelji i učitelji.
