Izvor: S media, 10.Jul.2009, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roman Toma Harpera "Izgubljeni hram"
Izdavačka kuća "Alnari" objavila je sjajan avanturistički roman "Izgubljeni hram" Toma Harpera koji će zadovoljiti one koji traže dobru zabavu za odlazak na plažu ili u prirodu ali i čitaoce koji očekuju dobru istorijsku priču.
Ključ za razumevanja "Izubljenog hrama" jeste da je autor diplomirao istoriju na Oksfordu, da je oženjen polu-Grkinjom i da je veliki fan filmskog serijala o avantiurama Indijana Džonsa.
Harper je prijatno iznenadjenje za poklonike >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << avanturitčkog žanra sa primesama misterije i trilera i potpuno je pogrešno stavljati ga u "koš" sa brojnim sledbenicima Dena Brauna i "Da Vinčijevog koda".
Roman je napisao pre dve godine kada je imao samo 30 godina, ali već je dovoljno zaradio trilogijom o avanturama Vizantijca Demetriosa koji odlazi u Prvi krstaški rat što mu je omogućilo da se posveti isključivo pisanju.
Znanje istorije mu je poslužilo da isplete priču čija se radnja dogadja na početku Drugog svetskog rata i zatim dve godine nakon što se rat završio a rasplamsava sa Hladni rat.
Glavni lik, Sem Grant avanturista, kriojumčar oružja, ratni heroj , dezerter koji je prilikom nemačke invazije Krita dobio na samrti beležnicu poznatog arheologa,udružuje se sa Arturom Ridom, uštogljenog profesora klasične filologije na Oksfordu koji je genijalno rešavao šifre u Drugom svetskom ratu sa saznaju sadržaj beležnice.
Tu je i Grkinja Marina sa kojom je Grant imao strastvenu vezu tokom Drugog svetskog rata u kome je ona učestvovala sa bratom gerilcem, a sada je vodeći arheolog i poznavalac klasičnih anuka.
U Grčkoj se vodi gradjanski rat i na sceni su obaveštajci svih boja, bivši nacistički arheolozi, jevrejski trgovac antikvitetima. Svi su opsednuti željom da pronadju skupocenu ratnu opremu grčkog heropja Ahila a ključ za rešenje zagonetke da li je postojao čudesni Ahilov štit kako je opisano u Homerovoj "Ilijadi" i od kakve je legure, krije se u glinenoj tablici ispisanoj klinastim linearnim pismom minojske civilizacije koja je bila na vrhuncu u vreme trojanskog rata, pre više od tri hiljade godina.
Harper pripada generaciji odrasloj na kompjuterskim igricama i po tom sistemu je gradio priču terajući čitaoca da se uključi u potragu za blagom, unoseći nove, neočekivane obrte, a uzput diskretno daje lekcije o minojsko-mikenskoj civilizaciji i čudesnom bogatstvu informacija koje se kriju u Homerovim epovima.
