Izvor: B92, 09.Mar.2011, 15:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roman Matijasa Enara na srpskom
Zahvaljujući izdavačkoj kući "Geopoetika", srpska publika je dobila šansu da se prvi put sretne sa francuskim piscem Matijasom Enarom i to preko romana "Pričaj im o bitkama, kraljevima i slonovima", koji je prošle godine dobio Gonkurovu nagradu koju dodeljuju gimnazijalaci.
Enar (1972) je studirao persijski i arapski jezik, i dugo je boravio na Bliskom istoku, tako da veoma dobro poznaje taj deo sveta i specifičnu islamsku kulturu, što >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je veoma važno za ovaj roman.
Od prvog romana "Savršenstvo pucnja" (2003), koji mu je doneo Nagradu pet kontinenata frankofonije, Enar može da se pohvali da je osvojio više nagrada nego što ima knjiga, pošto je roman "Zona" ovenčan Decembarskom nagradom 2008, i nagradom "Livr Anter" za 2009. godine.
Roman "Pričaj im o bitkama, kraljevima i slonovima" je, pored priznanja koje su mu dali đaci viših razreda gimnazija u Francuskoj, prošle godine nominovan za Veliku nagradu za roman Francuske akademije (Grand Prix du roman de L'Academie franaise), kao i za glavnu Gonkurovu nagradu (Prix Goncourt).
Roman opisuje jednu epizodu u životu umetnika italijanske renesanse Mikelanđela Buonarotija, preko koje se sučeljavaju dve velike kulture - zapadna renesansa u punom sjaju i osmanska u punom zamahu.
Pisac je pomno istražio period u kome se odvija radnja (16.vek) i kako je naveo u belešci na kraju romana, postarao se da se detaljno upozna sa životima istorijskih ličnosti koje pominje.
Roman počinje 13. maja 1506. godine iskrcavanjem Mikelanđela u Carigradu, gde je stigao na poziv sultana Bajazita koji mu nudi - pošto je odbio crteže Leonarda da Vinčija - da sagradi most na Zlatnom rogu.
Veliki umetnik (vajar, arhitekta, slikar, pesnik) znao je da odlazeći na dvor osmanskog sultana prkosi moći i gnevu Julija II, ambicioznog pape i dužnika prema umetnicima, za koga je počeo da gradi grobnicu u Rimu.
Prema rečima urednika knjige Vladislava Bajca, "susret ovog renesansnog čoveka s lepotama osmanskog sveta, precizan i izbrušen kao komad dragocenog nakita, je istovremeno portret umetnika na delu, ali i fascinantno razmišljanje o stvaralačkom činu i simbolu nedovršenog dela, započetog kao spona sa drugom civilizacijom".
"U ovoj hronici o nekoliko zaboravljenih nedelja istorije, Enar skicira političku geografiju, čiji su obrisi podjednako osetljivi danas kao i pet vekova ranije", primetio je Bajac.
