Izvor: Blic, 28.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rok zvezde kao književnici
Objavljivanje knjige „Raštimovana muzika" Gordona Samnera, poznatijeg kao Sting, poklopilo se sa beogradskim koncertom grupe „Police". Paralelno sa Stingovom knjigom u Srbiji je objavljena i „Autobiografija" Erika Kleptona.
Dodaju li se ovome i najavljeni drugi deo „Hronika" Boba Dilana i više knjiga za decu koje potpisuje Madona, jasno je da su rok zvezde odlučile da prošire polje delovanja i svoje prisustvo u javnosti načine što raznovrsnijim. Finansijski >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << efekat je tu od manje važnosti, jer se od ovakvih izdanja očekuje beleženje nijansi iz biografija muzičkih zvezda. Važnija je gradnja kontroverzi, otkrivanje manje poznatih detalja i pokušaj da se rok kultura ugradi u istoriju ideja savremenog sveta.
Primera radi, „Hronike" Boba Dilana nisu standardna autobiografija niti ispovest, već dragocen dokument o vremenu i životima nekoliko poslednjih generacija druge polovine 20. veka, koje su verovale u utopiju. Bob Dilan nam u ovoj knjizi pruža uvid u svoj život i stvaralaštvo. Posle stotina knjiga i hiljada tekstova koje su o njemu objavili drugi, u „Hronikama" on se nalazi u ulozi sopstvenog tumača.
U knjizi „Raštimovana muzika" Sting piše o ranim godinama svog života, od detinjstva i adolescencije do predvečerja uspeha sa grupom „Police".
- Pošto sam ceo život pisao pesme, sažimajući svoje ideje i emocije u kratke rimovane kuplete i prateću muziku, nikada mi nije palo na pamet da napišem knjigu. Ali kada sam stigao u ono samoispitujuće doba života od pedeset godina, otkrio sam da me po prvi put nešto nagoni da pišem duže pasaže koji su me u jednakoj meri stimulisali i zaokupljali kao što je to činilo pisanje pesama - kaže Sting.
To nisu bili jedini motivi za pisanje. Ispovest o vlastitom životu poslužila je Stingu i kao vrsta psihoterapije. U jednom intervjuu, naime, priznao je da se pišući sećanja, ujedno „rasteretio loših uspomena", ali i ostao u uverenju da je tokom života mnogim ljudima oko sebe neretko kvario raspoloženje.
Kako zvuči Stingovo pripovedanje, najbolje je opisao kritičar „Vašington posta": „'Raštimovana muzika’ nije nerealno ulepšano niti pompezno štivo. Sting je dopadljiv pripovedač, ni lažno skroman ni umišljen bez pokrića, i piše sa mnogo ironije prema sebi koja daje šarm ovoj prozi."
Erik Klepton je, s druge strane, više od rok zvezde. On je prava ikona, živo otelotvorenje istorije rok muzike. Poznat po svojoj povučenosti, Klepton u svojoj „Autobiografiji", koju je upravo izdala beogradska „Laguna", prvi put daje hronologiju ličnog i profesionalnog putovanja. Nekoliko privatnih tragedija iz Kleptonovog života (pogibija sina, nikad nije video oca) načinili su od ove ispovesti melodramski sadržaj.
Na srpskom jeziku objavljene su i Madonine priče za decu: „Lovan gotovan", „Abdijeve pustolovine", „Jakov i sedam lopova", „Jabuke gospodina Pibodija" i „Engleske ruže". U tim pričama Madona poručuje da sreću možemo naći samo ako sa drugima, prijateljima, delimo ono što imamo i da je sve moguće ako se savlada sopstvena priroda.
Romani domaćih repera
Među domaćim muzičarima ima nekoliko autora koji su se s uspehom oprobali u literaturi. Bane Obradović Kebra, vođa grupe „Obojeni program", objavio je više knjiga poezije. Paralelno s muzikom, Vudu Popaj je objavio zbirku haiku poezije „Argo Embargo", roman „Razglednice iz Bumeranga" i strip-knjigu „Skupljači perja rano lete", dok je Marko Šelić (poznatiji kao Marchelo) objavio roman „Zajedno sami".
