Izvor: Politika, 25.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rođendan Bobura
Dalji razvoj u skladu sa globalizacijom i digitalnom revolucijom
Drugi po značaju svetski muzej moderne umetnosti, odmah iza njujorške MOME, pariski Bobur, proslaviće 31. januara 30. rođendan, prenosi Seecult.org. Direktor Centra Pompidu Bruno Rasin najavljuje da će dalji razvoj aktivnosti čuvenog Bobura teći u skladu sa opštim trendom globalizacije umetničkih scena i digitalne revolucije.
Kao uslov za napredovanje, Rasin je izdvojio budnost i opreznost, naglašavajući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da je ostvareno obećanje dato pre tri decenije. To znači da su okončane nesuglasice između žive umetnosti i savremenog društva, ali i da se mora računati na pojavu novih umetničkih scena i vrlo važnog razvoja tehnologije.
Kao najvažniji zadatak za naredne godine zacrtano je bogaćenje i smeštanje kolekcija, odnosno 59.000 dela koje poseduje Centar Pompidu.
Rasin je najavio da će otkupljivanje biti i dalje razvijano, na osnovu strategije tipa "Prijatelji Centra", i to i u Japanu i Brazilu, poput postojećih u SAD. Planirano je i otvaranje Centra Pompidu u francuskom gradu Mecu, a u Šangaju će tokom 2008. godine biti organizovane izložbe i serije kulturnih programa uoči decembarskog ustoličenja ogranka Centra.
Naglašena je i potreba planetarne vizije Bobura, do sada upućenog pre svega na evropsku i američku modernu umetnost. Posetioci Bobura imaće uskoro priliku da vide izložbu posvećenu radu Semjuela Beketa i njegovom odnosu prema modernoj umetnosti. Za proleće je najavljena izložba "Pariski vazduh", a Anet Mesaž, koja je kao predstavnica Francuske na poslednjem bijenalu u Veneciji dobila "Zlatnog lava", izlagaće u Boburu ovog leta. Izložba Đakometijevih skulptura planirana je za jesen, a za 31. januar planiran je video-spektakl na trgu ispred Centra Pompidu. Za video-program zadužena je Pipiloti Rist, takođe jedna od dobitnica venecijanske nagrade 1997. godine.
Nacionalni Muzej moderne umetnosti, često zatvaran poslednje dve godine zbog popravki, otvoriće potpuno svoj istorijski deo 1. februara, a njegova savremena kolekcija, sada smeštena na drugačiji način i u novim prostorijama, biće dostupna publici početkom aprila.
Kada je reč o dugoročnim planovima, Bobur bi u narednih 15 godina morao da reši problem nedostatka prostora koji se samo može proširiti u visinu, jer je okružen istorijskim zgradama iz proteklih vekova, ali i modernim, stambenim kompleksima i blokovima.
Centar Pompidu je, podsetimo, otvoren 31. januara 1977. godine. Otvorio ga je francuski predsednik Žiskar Desten. Dobio je ime po francuskom predsedniku Žoržu Pompiduu koji je bio na čelu države od 1969. do 1974. godine. Građen je od 1972. do 1977. godine. Smešten u pariski deo koji se zove Bobur, Centar Pompidu se danas često tako i naziva. Kada je sagrađena, ova zgrada neobične arhitekture, koju su projektovali Renco Piano i Ričard Rodžers, izazivala je mnogobrojne kontroverze. Kritičari su je nazvali naftnom rafinerijom, a oni koji su joj naklonjeni kažu da ona predstavlja srećan brak između gotike i haj-teka i da je to očigledan primer kontinuiteta ljudske genijalnosti.
M. Đorđević
[objavljeno: 25.01.2007.]
