Izvor: Politika, 01.Mar.2010, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Robovanje zamornim procedurama
Za novu zgradu Muzeja nauke i tehnike iz NIP-a četiri puta manje novca nego lane, a useljenje Muzeja grada Beograda zavisi od iseljenja vojne štamparije
Kada su pre nekoliko godina dobili zgrade da u njima smeste svoje bogate zbirke i, konačno, naprave stalne postavke, u muzejima grada Beograda i nauke i tehnike bili su uvereni da je njihovim prostornim problemima došao kraj. I dok se prvi još nije uselio u dodeljeno mu zdanje u Resavskoj ulici, drugi se smestio u zgradu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nekadašnje prve termocentrale, ali zbog stanja u kojem se nalazi, vrata ove ustanove zatvorena su za posetioce. Građevina spolja podseća više na napušteni magacin nego na mesto na kojem se čuva više od 5.000 predmeta iz oblasti nauke i tehnike. Umesto pred očima posetilaca, eksponati su nagomilani po mračnim halama, a problem nije samo u uslovima u kojima se čuvaju zbirke, već i u onima u kojima rade zaposleni u muzeju. Naime, u zgradi iz dvadesetih godina 20. veka električne instalacije su u lošem stanju, nema centralnog grejanja, pa se osoblje dogreva grejalicama na struju.
Rešenje navedenih problema leži u obnovi postojeće i dogradnji nove zgrade što je još 2006. odobreno da se finansira novcem iz Nacionalnog investicionog plana. Međutim, iako su od tada prošle četiri godine, sve to vreme traje priprema projektne dokumentacije, a kada će radovi početi teško je i pretpostaviti ne samo zbog kompletiranja papirologije, već i zbog novca. Za 2010. godinu iz NIP-a je u ove svrhe planirano svega nešto više od dva miliona dinara što je čak četiri puta manje nego za prethodnu godinu. Poređenja radi, ukupna suma sa kojom je muzej konkurisao za projekat je 1,3 milijarde dinara. Da početak gradnje novog objekta zavisi, pre svega, od „priliva sredstava iz NIP-a”, potvrđuju i u Ministarstvu kulture, ali i obećavaju da će obnova postojeće zgrade biti završena do kraja godine.
„Glavni projekat je završen, ali još nije zvanično odobren, jer nedostaje akt o urbanističkim uslovima koji izdaje Sekretarijat za urbanizam”, navodi direktorka muzeja Sonja Zimonić. Prema rešenju arhitekte Borisa Podreke, predviđeno je da se adaptacijom stare zgrade dobije 4.000 metara kvadratnih za stalnu postavku, kao i 7.000 kvadrata nove zgrade u kojoj bi bili arhiv, restauratorsko-konzervatorska radionica, biblioteka, galerija za tematske izložbe i amfiteatar sa 70 mesta.
Ovde, ipak, ne sede skrštenih ruku već za polovinu maja pripremaju izložbu pod radnim nazivom „Ka stalnoj postavci” na kojoj će prikazati oko 400 predmeta. „Da bi ta izložba mogla da bude realizovana, u toku je sređivanje prostora od oko 2.000 metara kvadratnih i osposobljavanje glavnog ulaza iz Skenderbegove ulice. Takođe, planirano je da ove godine bude renovirana fasada zgrade i uveden sistem grejanja i hlađenja novcem koji će obezbediti resorno ministarstvo”, objašnjava Sonja Zimonić.
Da bi uselio pod krov zgrade u Resavskoj ulici, koju je 2006. dobio razmenom između grada i vojske, Muzej grada Beograda ne samo da će morati da sačeka njeno prilagođavanje potrebama muzeja, već pre svega okončanje procesa uknjižbe. Sekretarijat za imovinsko-pravne poslove, kako nam je rečeno, podneo je pre tri godine zahtev Republičkom geodetskom zavodu da grad bude upisan kao korisnik zgrade, ali zbog manjkavosti katastarskih knjiga to nije bilo moguće. Kada su nedostaci otklonjeni, zahtev za uknjižbu je ponovo podnet prošle godine, pa se kraj te procedure očekuje uskoro. Danica Prodanović, direktorka Muzeja grada Beograda, napominje da, osim ovoga, problem predstavlja i to što vojna štamparija još uvek nije iseljena iz budućeg muzejskog zdanja. Kako „Politika” nezvanično saznaje, razlog zbog kojeg se već godinama čeka na njeno preseljenje jeste to što vojska nema odgovarajući prostor za njen stalni smeštaj. „Objekat zbog toga i dalje obezbeđuje vojska, pa mi zapravo još nemamo pristup zgradi”, kaže Danica Prodanović. Dok se to ne dogodi, prema njenim rečima, u toku je formiranje saveta koji će odrediti novu koncepciju muzeja što će biti osnova za adaptaciju zgrade.
A. Marinković - M. Dimitrijević
------------------------------------------------------------
Sve duža lista zatvorenih
Ni većina drugih muzeja u prestonici nije u boljoj poziciji: ili ih muči nerešeno pitanje prostora, zbog čega nemaju stalnu postavku, ili su zatvoreni zbog renoviranja zgrade što je slučaj sa dva najveća. Najduže je zatvoren Narodni muzej, od 2003. godine, od kada se čeka početak rekonstrukcije. Od pre dve godine ne radi ni Muzej savremene umetnosti gde se trenutno privodi kraju prva faza radova u kojoj su obnovljeni depoi, krovna konstrukcija i izmeštene instalacije. Budući da izvođač kasni, prema rečima Slobodana Nakarade, izvršnog direktora MSU, ni ovaj posao neće biti gotov do kraja marta kako je bilo planirano. Ipak, kulturno blago svih ovih ustanova nije skriveno u depoima, već se povremeno priređuju gostujuće izložbe u galerijskim prostorima u zemlji i inostranstvu.
-----------------------------------------------------------
Objekat kulture na Kosančićevom vencu
Planom regulacije Kosančićevog venca, donetim 2007. godine, predviđeno je da se na prostoru površine 5.631 metar kvadratni gradi objekat namenjen za sadržaje kulture. Zgrada u kojoj bi bio galerijski prostor za stalnu postavku i više prostora za povremene izložbe, kao i kancelarije i depoi, trebalo bi da ima ukupnu površinu od 11.450 metara kvadratnih. Planom je predviđeno da se zgrada zida kaskadno, uz brdo od Karađorđeve, do platoa na Kosančićevom vencu.
[objavljeno: 02/03/2010]
