Izvor: Večernje novosti, 17.Jun.2016, 21:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rober Mišambled: Užitak je stvorio zapadnu kulturu

Francuski istoričar i profesor za "Novosti", o evropskoj istoriji seksualnosti od 16. veka do danas. Tiranija moralnih stega vodila je ljude u duhovnost, umetnost NASUPROT Mišelu Fukou, smatram da u jezgru zapadne civilizacije, još od sredine 16. veka, stoji veoma snažno potiskivanje seksualnih apetita, koje je počelo da slabi tek šezdesetih godina 20. veka. Tokom dugog vremenskog raspona, taj proces, izvor sukoba između individualnog libida i kolektivnih ideala, nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << prestajao da podstiče duboku težnju za sublimacijom, preuzimajući različite kulturne oblike koji su smenjivali jedan drugog: vera, prosvetiteljstvo, medicina 19. veka, zakoni kapitalističkog tržišta - kaže za "Novosti" francuski istoričar i profesor Rober Mišambled. U Srbiji on predstavlja obimnu studiju "Orgazam i Zapad - Istorija užitka od 16. veka do danas", koju je objavila "Akademska knjiga", u prevodu Marka Drče. Mišambled je prekjuče gostovao u Novom Sadu, a juče je održao predavanje u Kulturnom centru Beograda, od 19 sati. U knjizi pokazuje da se orgazam može sjediniti sa istorijom, piše o kontroli erotizma, dvojakim standardima... - Na stabilnom postolju prinude ustanovljenom u 17. veku počeli su se ređati ciklusi slobode (hedonistički 18. vek, pa razdoblje od šezdesetih) i ograničenja (viktorijanski 19. vek i sve do šezdesetih). To objašnjava teoriju o opštem dinamizmu Evrope, jer nije malo onih koji podređeni tiraniji moralnih stega, razvijaju model ponašanja koji ih nedvosmisleno gura napred, doprinosi cvetanju ličnih talenata u brojnim duhovnim delatnostima, kao što je religijski prozelitizam, ratovi, osvajanje sveta, umetničke i intelektualne sfere - kaže autor. Mišambled smatra da su književnost i umetnost u ogromnoj meri uticale na istoriju seksualnosti: - Oduvek su je oblikovale, razvijajući snažnu kulturu represije, protiv koje se opet razvijala duboka težnja ka oslobođenju. Represija počinje 1563. i jača sve do 1960. Trentski koncil će 1563. promeniti status umetničkog dela, jer će crkvama zabraniti svaki prikaz nadahnut pogrešnom dogmom koji bi vernike mogao navesti na pogrešan put. Umetnost ne može biti besplatna, mora imati didaktički ili apologetski cilj saglasan pravoveri. Akt od tog trenutka biva prognan iz verskih objekata. Počev od 1968. moralne barijere se ruše, razvija se nov pristup zapadnoj seksualnosti, koji je u Evropi nesumnjivo hedonističke prirode. U SAD i dalje preovlađuje strogo paternalistička vizija seksualnosti, pod pečatom izražene privrženosti heteroseksualnom braku, uprkos tome što je Vrhovni sud priznao pravo na homoseksualni brak 2015: - Nastupa trijumf erotskog individualizma, priznavanje postojanja seksualnosti, čak i kod majmuna iz porodice Bonobo koji se njome koriste kao metodom smirivanja socijalnih tenzija, a možda bi se isti lek mogao upotrebiti i za huligane koji trenutno divljaju na fudbalskim utakmicama. Prihvataju se razlike, dok istovremeno tradicionalna heteroseksualna ustanova braka polako propada, kao poslednja brana paternalizma. Ipak, nije li to samo jedna potrošačka zamka postkapitalizma koji se prilagođava promenama društva - pita se Mišambled. SRAMOTNI LUIS KEROL TOKOM 18. veka, kaže Mišambled, pogotovo u Francuskoj, nastupa razdoblje erotskog oslobođenja i visokog stepena nezavisnosti žena u krugovima plemstva i visoke buržoazije: - A potom se, od 1789. do 1960. ponovo vraća kulturna, umetnička i književna represija. Ponegde izuzetno snažna: u Engleskoj, Luis Kerol se smatra sramotnim izgrednikom, jer, pored Alise, voli pretpubertetske devojčice. Oni koji odbijaju da se pokore moralnim normama stvaraju žilavu umetnost transgresije (Felisjen Rops, na primer) i književnost koja se može smatrati skandaloznom (Mopasan, Lorens sa "Ledi Četerli").

Nastavak na Večernje novosti...