Izvor: Politika, 02.Nov.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Riznice manastira Hilandara

Izložba u Muzeju primenjene umetnosti čiji je autor Dušan Milovanović pokazaće koliko je Hilandar najvažniji kamen temeljac naše istorije i civilizacije, vere, kulture

Povodom Dana Muzeja primenjene umetnosti 6. novembra u 19 časova u prostorijama ovog zdanja akademik Dinko Davidov otvoriće izložbu „Riznice manastira Hilandara”, autora Dušana Milovanovića. Izložba i dvotomni katalog (za sada je odštampan samo prvi tom) nastali su kao rezultat tri decenije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dugog istraživačkog rada ekipe Muzeja primenjene umetnosti, predvođene Dušanom Milovanovićem, u manastiru Hilandaru i na Svetoj Gori. Ovogodišnji objavljeni prvi tom je, u stvari,uvodna sveska u kojoj je predstavljen presek raznorodnih predmeta na koje su istraživači nailazili.

Izložba koja će trajati do 15. januara 2009. sastoji se iz više delova: dokumentarne izložbe o hilandarskim riznicama uz prateći materijal iz muzejskih kolekcija, koji se stilski,vremenski ili po drugim osnovama vezuje za hilandarske riznice; segmenata koji su posvećeni različitim vidovima faktografije u vezi sa manastirom; posebnog dela posvećenog obnovi Hilandara, a tu je i originalni materijal poreklom sa Svete Gore i iz Hilandara. Posetioci će moći da vide desetak rukopisnih knjiga (jevanđelja, mineji, zbornici) iz Hilandara, koje se danas čuvaju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Narodnoj biblioteci Srbije, Istorijskom muzeju Srbije" Biće prikazani i dragoceni predmeti iz kolekcija Muzeja primenjene umetnosti, Narodnog muzeja i privatnih kolekcija. Tu je i vredna kolekcija ikona iz Zadužbine kralja Petra Prvog sa Oplenca, koja je formirana od poklona samih Hilandaraca i drugih svetogorskih manastira, dobijenih prilikom krunisanja kralja Petra, tokom njegove vladavine, kao i vladavine kralja Aleksandra.

Dušan Milovanović, kustos Muzeja primenjene umetnosti i autor ove reprezentativne postavke, ovim povodom za „Politiku” kaže:

– Izložba je dokumentarno-materijalnog karaktera, a najvažnije je što je počelo publikovanje građe koju je moja ekipa u istraživanju dugom tridesetak godina uspela da prikupi. Na temeljima ove baštine i danas ljudi stvaraju. O tome svedoče prateće izložbe (od 6. do 30. novembra): u galeriji „Žad” u sklopu našeg muzeja posetioci će moći da vide postavku „Snovi Hilandara – unikatni nakit” Slavoljuba Galića Danija, zlatara iz Kragujevca koji je napravio kolekciju unikatnog nakita, kao i izložbu „Isijavanje – zidni reljefi” Zorana Turkana iz Vršca, na kojoj će biti predstavljeno dvadesetak reljefa. Potom će od 4. decembra do 15. januara 2009. u „Žadu” biti otvorena izložba „Zapis” umetničkih fotografa Momčila Vukovića, Rajka Karišića, Tomislava Peterneka, Milinka Stefanovića, Dragana S. Tanasijevića koji su na najlepši način ovekovečili Hilandar.

Prisećajući se početaka istraživanja riznica Hilandara pre tri decenije Dušan Milovanović kaže:

– Zaposlio sam se 1976, a godinu dana kasnije iz Srpske akademije nauka i umetnosti stigla je vest da se i MPU uključuje u istraživanja Hilandara. Tako sam kao mlad čovek sa tek završenim fakultetom dobio zadatak da formiram ekipu za ta istraživanja, a imao sam toliko pameti da oko sebe okupim ljude, njih stotinak, koji su bili ozbiljniji od mene, veći stručnjaci. Zahvaljujući tome, ostvarili smo velike rezultate. Tu su imena mojih dragih profesora kojih više nema: od Svetozara Radojčića, Voje Đurića, Dejana Medakovića, Dimitrija Bogdanovića, a posebno ističem pokojnog Radomira Živkovića, fotografa, koji je tokom dve decenije ovekovečio aparatom naša istraživanja. Radeći na tom poslu svi mi smo postali bolji i pametniji ljudi. U tom manastiru smo dobili novu energiju koju nismo mogli da pronađemo ni na jednom drugom mestu. U Hilandaru je mnogo toga bilo drugačije, čudnije, čarobnije, i ostavljalo je trag u svima nama. Zahvaljujemo svima, a posebno Hilandarcima.

Milovanović svoj prvi susret sa Hilandarom opisuje ovako:

– Bilo je dirljivo. Kad smo ušli kroz portu, prošli kroz tri mala dvorišta, pred nama se pojavila Saborna crkva i noge su mi se odsekle; znam da se tu mnogo ljudi potrese. To je jedna od najlepših stvari koju možete u životu da vidite, to jedino srpsko mesto koje živi osamsto godina bez dana prekida, i ta je energija tu sublimisana i potpuno sačuvana. Hilandar je najvažniji kamen temeljac naše istorije i civilizacije, vere, kulture. Bio sam potpuno potresen, nisam mogao da prestanem da plačem dvadeset minuta, ali su i drugi tako reagovali.

Autor izložbe kaže da na Svetoj Gori riznice postoje svuda:

– Riznice su iza oltarske pregrade, iza ikonostasa, tu su mošti svetitelja, velike relikvije, časni krst. U crkvi se čuva pet čudotvornih ikona. Manastir Hilandar je, inače, jedini na planeti koji ima osam čudotvornih ikona. Zatim su tu biblioteka, arhiv, depo srednjovekovnog tekstila...

S obzirom da izložba podseća i na obnovu Hilandara, Milovanović primećuje:

– Srbi su ljudi kratkog daha, svaka naša kampanja traje do podne, a obnova Hilandara će trajati desetak godina, radi se polako i precizno, tu je mnogo dragocenosti o kojima treba voditi računa.

I za kraj, odgovarajući na pitanje čime se ponosi, Dušan Milovanović navodi:

– Ponosan sam na to što će u katalogu i budućim knjigama biti sačuvano sećanje na jedan broj predmeta koji ne postoje više ni u Hilandaru, predmeta od keramike, od stakla, od tekstila koje je prosto vreme zakačilo. Ponosan sam što će stručnjaci na osnovu toga moći da dolaze do ozbiljnih zaključaka. Kroz posao traganja po riznicama Hilandara stekao sam prijatelje i među laicima, i među monasima koji imaju drugačiji pogled, ritam življenja i energiju.

-----------------------------------------------------------

Carske dveri

O tome kako su vredne stvari iz manastira Hilandara stizale u Srbiju postoji mnoštvo priča i anegdota, a jedna od njih se odnosi na Carske dveri koje se čuvaju u Narodnom muzeju. Njih su Hilandarci poklonili nekom proti koji je bio na hodočašću, a tada nije kao danas postojalo pravilo da sve što je starije od 30 godina ne sme da se pomeri iz manastira. Prota je zatim te dveri odneo u neku sremsku crkvu. A onda su, posle Drugog svetskog rata, stručnjaci slučajno otkrili ove dveri i zaključili da im je mesto u Narodnom muzeju.

Biljana Lijeskić

[objavljeno: 03/11/2008]

Nastavak na Politika...