Izvor: Blic, 12.Feb.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rimski imperator konačno u Rimu
Nedavno otkrivena Cezarova mermerna
bista u Panteleriji na Siciliji
Greška je bila što je otpustio pratnju. Inače, zasedanje Senata 15. marta 44 godine pre Hrista proteklo bi kao i uvek do tada. Cezar bi se vratio kući, svojoj ženi Kalpurniji, a istorija bi išla svojim tokom. Umesto toga, otišao je sam na Martovske ide, gde su ga dočekali zaverenici koji su ga čak 23 puta uboli nožem. Ipak, za života, koji je trajao 56 godina, učinio je dovoljno da zauzme neprikosnoveno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mesto u istoriji, ali i uđe u legendu.
Političar s rafinmanom, genijalni vojskovođa, pisac retke izražajne snage („Zapisi o građanskom ratu” i „Zapisi o galskom ratu”) i, što ne spomenuti, neumorni biseksualni ljubavnik, „Muž svih žena i žena svim muževima” zapisao je zajedljivi Ciceron, bio je i model koji su umetnici često slikali i vajali. Sve se ovo vidi na rimskoj izložbi u Bramanteovom samostanu.
Najveći protagonista rimske istorije konačno je stigao u Rim, najavili su mediji, više od dve hiljade godina nakon što ga je učinio pozamašnom republikom koja je posle njegove smrti, pod naslednikom/posinkom Oktavijanom Avgustom prerasla u carstvo. Mit o Cezaru rođen je odmah po sahrani na kojoj ga je Marko Antonije ispratio s najvećim počastima. A možda i ranije, jer još za života Gaj Julije Cezar je ušao u legendu kao državnik koji je vladao uz pomoć strahopoštovanja, propagirajući disciplinu, moral i vojničku hrabrost. Kako to onda da mu nijedan grad nekadašnje Rimske republike koja je obuhvatala današnje Sredozemlje, Egipat, Malu Aziju, kojoj je lično pridodao Galiju, nikad nije priredio nijednu sveobuhvatnu izložbu? Otkud ona baš sad? - u Rimu, u Bramanteovom samostanu. Jetki jezici kažu: zato što se naše vreme gotovo ne razlikuje od Cezarovog. I tad je svet bio globalizovan, odnosno tesno povezan, njime je bilo teško upravljati zbog brojnih aktera u igri, sveopšte duševno stanje, onda je, kao i sada, bilo u znaku zabrinutosti i zbunjenosti koje je uzrokovalo želju za mirom po svaku cenu, što je, pak, značilo dići ruke od svake eventualne borbe za svoja prava i malo slobode.
Šta je to Julije Cezar uradio što ga je učinilo neprevaziđenim političarom, a što na svoj način, kroz skulpture, mozaike, oružje i slike, ilustruje rimska izložba? Cezar je bio vojskovođa koji je iz građanskog rata (protiv Pompeja) izašao kao pobednik, zaviorivši zastavu sloge, proklamujući nov način stizanja do svog cilja: opraštanjem (neprijateljima). Iako je uveo diktaturu (prva demokratska diktatura u istoriji), ostao je republikanac.
Rimska izložba prati Cezara od rođenja do naših dana, podseća da je potekao iz patricijske porodice, da je kao mladić dobio vrhunsko obrazovanje (govorio je latinski, hebrejski i galski), da je vojničku karijeru započeo u Maloj Aziji, a po povratku u Rim prešao u advokate, na Rodosu učio retoriku kod čuvenog Apolonija, važio za žestokog borca protiv korupcije... (na povratku s Rodosa, kada su ga gusari zarobili i tražili mu otkupninu od 20 talenata, Cezar im se nasmijao i rekao da očito ne znaju koga su oteli).
Na postavci je i njegov posthumni portret (odlivak napravljen u Aleksandriji, a za izložbu pozajmljen iz Berlina), ali i kostimi iz filma „Kleopatra” (sa Liz Tejlor i Ričardom Bartonom, u kojem Cezara igra Reks Harison), Mantenjine, Tijepolove, Rubensove... slike na kojima je predstavljen u Senatu, na bojnom polju, Forumu, na samrti..., nikad kao monarh, jer nikad nije pristao da bude krunisan.
Enigma poslednjeg dana
Izložba „Julije Cazar, čovek, podvizi i mit” već traje četiri meseca i još će biti otvorena tri. Pobudivši enormno interesovanje publike, podstakla je i mnoge pisce/istraživače da se bave njegovim likom i delom, posebno se zanimajući za njegove poslednje dane. Jer Ciceron piše da je znao za zaveru. Pa ako je on znao, nemoguće je da Cezar nije. Ako već jeste, šta ga je teralo da ode na Ide.Znao li je da kad jednom uđe u igru, mora do kraja
da ide – čitaćemo u novim istorijskim romanima ili romansiranim biografijama.
