Izvor: Politika, 19.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rimska škola i arhitekta Skarpi
Otvorena u „Noći muzeja” u Palati Italija (Kneza Miloša 56) u Beogradu, antologijska izložba „ Rimska škola – Umetnici u Rimu između dva rata” privukla je brojne posetioce, a oni koji nisu stigli da je pogledaju mogu to da učine do 21. juna. Luksuzni katalog je uz to besplatan i pruža niz zanimljivih informacija iz pera kustosa postavke Frančeske Romane Moreli.
Izložba je ujedno bilaprilikada se istraži veliko doba italijanskog slikarstva prošlog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << veka. Oko 40 radova u Palati Italija ovog puta rekonstruišu figurativnu umetnost između dva rata, umetnost „režima”, potom ljudske i umetničke događaje vezane za grupu umetnika koji su radili u Rimu i bili inspirisani ovim čudesnim gradom. Neki od ovih autora kao što su Kapogrosi, Afro, Mafai, Šipione, Opi, Gutuzo, Trombadori, koristili su različita izražajna sredstva, ali im jebilo zajedničko etičko umetničko istraživanje, osetljivona socijalne probleme između dva rata. Umetnici Rimske škole imaju apsolutnu slobodu predstavljanja realnosti izgrađujući poseban stil i interpretaciju. Kustoskinja ove postavke ističe:
„Izložba je osmišljena za Ministarstvo spoljnih poslova, kao i za publiku zemalja Istočne Evrope, koje će prvi put videti dela Rimskeškole. Ona predstavlja svoje najbolje umetnike na osnovu tri teme koje na najbolji način uspostavljaju taj ključni momenat italijanske kulture prve polovine 20. veka: lice umetnika kroz autoportrete i portrete, vizionarski prikaz grada i telo. Nakon vrednovanja i ponovnog otkrića ovih delatokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, danas ih je teško pozajmiti od kolekcionara”.
Beograđani imaju sreću da ovog puta vide remek-dela Kaljija, Dongija, Melija, Trombadorija, Gutuzoa, Afra, a tu su i do sada neizlagani radovijer su iz privatnih kolekcija,kao što je Kapogrosijev „Akt”, „Enterijer sa mrtvom prirodom” Rikarda Frankalanče i „Vedute Tibra” slikara Sokratea. Veoma retko izlagane su i slike poput Janijevih, Pirandelovih, Opoovih, Mafajinih i Paskvarozinih.
O beogradskoj izložbi ove postavke Aleksandra Bugarinović, zadužena za odnose sa javnošću u Italijanskom kulturnom centru rekla je za „Politiku”:
– Od otvaranja izložbu je sigurno posetilo oko dve hiljade ljudi, a reakcije stručne javnosti su više nego pozitivne. Bilo je zanimljivo videti publiku u „Noći muzeja” kako do jutarnjih časova obilazi ova remek-dela. Posle Beograđana slikarstvo Rimske škole videće i Zagrepčani, a mi od 27. juna krećemo sa novim projektima.
Kako saznajemo, u pripremi je izložba radova Karla Skarpe, čuvenog arhitekte koja će biti otvorena 27. juna u 13 časova u Skupštini grada Beograda. Ti radovi govore o Muzeju Kastelvekjo koji je neodvojiv od imena i dela Skarpe. Italijanski arhitekta je, naime, vodio restauraciju i postavku ovog muzeja između 1958. i 1964. godine i uticao na proširenja 1969/70. Potom, planirano je da crteži Karla Skarpe za Venecijanski bijenale arhitekture i projekata (1948–1968) budu izloženi istog dana u 20.30 časova u Italijanskom kulturnom centru. Na Arhitektonskom fakultetu, pak, biće izložen projekat monumentalnog kompleksa „Brion” koji je svojevremeno od Skarpe naručila udovica Đuzepa Briona, a on je simbolizovao ideju ljubavi žene prema iznenada preminulom suprugu.
B. Lijeskić
[objavljeno: 20/06/2008.]
.jpg)
