Izvor: Politika, 25.Feb.2011, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Revolucija bez krvi (za sada)
Za skeptike, upečatljiva posledica ’participatorne’ medijske revolucije jeste ’kultura digitalnog narcizma’ u kojoj su pojedinci sami sebi najznačajnija kulturna referenca. Mediji su, po njima, zaista postali ogledala. Gde god se okrenemo vidimo 150 miliona verzija nas samih.
Godine 2000. tadašnji generalni direktor organizacije UNESKO-a, Koičiro Mucura, zapiao je: „Ako želimo pravilno da sagledamo izazove 21. veka, moramo da prihvatamo sve pristupe, svim disciplinama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i kulturama, i svima im omogućimo forum za otvorenu diskusiju o budućnosti...Posebno je važno da se održi distanca u odnosu na centrifugalne sile koje stvara zanosna brzina promene. Jer, ideal ‘progresa’, lako bi mogao da dovede do toga da izgubimo dodir sa ljudskim vrednostima.“
Deset punih godina kasnije svet se nalaziusred procesa koji je, u zapadnim zemljama, poznat pod imenom ‘citizen media revolution’. Građanska medijska revolucija. Šta to, zapravo, znači?
Sloboda digitalnih medija
Odjednom postalo je očigledno da neki novi društveni mehanizmi igraju veoma bitnu ulogu u razumevanju svega onoga što povezuje stvari. Sasvim nove mreže služe da se kroz njih, dnevno, lansira i razmeni na desetine milona ideja, stavova i informacija. Državne granice su porušene, mehanizmi kontrole nisu efikasni, sredstva proizvodnje su u rukama, dakle vlasništvu, onih koji proizvode, a sredstva distribucije potpuno slobodna, otvorena i globalna.
Snimak napravljen mobilnim telefonom pokrenuo je najnovijerevolucijeu Tunisu,Egiptu i tu se ne zaustavlja...Lavina, do juče tajnih diplomatskih podataka, države Amerike, sručila se, iz Vikiliks izvora, na milione adresa širom sveta. 250 miliona blogera se, svaki dan, obraća svetu. Broj tvitera ne može ni da se sagleda. Dnevno, građani sveta, razmene preko 5 milijardi SMSporuka. Vešanje Sadama Huseina zabeleženo je mobilnim telefonom. Lejdi Gaga ima milijardu posetilaca na Internetu. Bez uloženog dolara maloletni hakeri u Americi, Hong Kongu, Brazilu, zarađuju po 150 hilada dolara, godišnje, tako što, preko Interneta, lamentiraju o sopstvenom životu. Ruska emigrantkinja tumači, svojim Internet pretplatnicima, komplikovane engleske reči i pojmove. Broj njenih pretpatnika je 28 miliona. Digitalnim fotoaparatima, prave se milijarde novih snimaka, svake godine.
Kineski IT genije radi na konceptu koji zove ’Internet clustering’. On kaže: Informacije, predmeti, i ljudi, su tri glavna elementa savremenog društva. Njihovi odnosi mogu da se odraze i uvežu preko Interneta, Interneta predmeta, i preko duštvenih mreža. Ovaj Kinez hoće da ujedini ove tri, inače odvojene platforme, u jednu. To naziva „klaster” i tvrdi da će većina makro elemenata, koji sačinjavaju današnji svet, moći da bude praćena i obračunata. To će naučnicima omogućiti da ponašanje ljudi, i ponašanje predmeta, sagledaju kao podatke (data). U tom momentu kontrola i razumevanje svega onoga što povezuje stvari postaju mogućina hiljade sasvim novih načina.
U gradu Londonu postoji preko 500.000 instalisanih sigurnosnih video kamera. Jedno istraživanje pokazalo je da, u jednom danu, pojedinac, koji se kreće Londonom, može da očekuje da će biti snimljen, i zabeležen na video traci, ili čipu, preko 300 puta.
Tinejdžeri, širom sveta, osvajaju prva mesta u takmičenjima za dizajn najkomplikovanijih video igara. U Beogradu je, krajem januara, održan festival filmova napravljenih mobilnim telefonom.
Ucentru ove revolucije nalaze se, naravno, svetska Internet mreža, po mnogima najvažniji tehnološki i društveni domet u poslednjih 100 godina, i sve ono što se naziva ‘novi digitalni mediji’.
Prvi rezultat revolucije: Potrošači, „konzumeri“, pretvaraju se u stvaraoce, astvaraoci -u kolaborante. Šta se, onda, dešava, danas, pred našim očima, sa važećim definicijama kulture, publike i autora? Revolucionarni zanos, i sveopšta demokratizacija sredstava za medijsku proizvodnju, distribuciju, prikazivanje i naplatu, stvorili su stanje u kome se prepoznaju dve, suprotstavljene, vizije.
Revolucionarna vizija
Jedna, revolucionarna vizija, sve velike, institucionalne, tradicionalne medije vidi kao istorijske ‘negativce’, kao kakav ekvivalent pojmu ‘buržoazije’, u marksističkom pogledu na svet. Velike, etablirane medije, medijski revolucionari doživljavaju kao elitističke rekete gde monopol nad informacijama i produkcijom drže eksperti koje je pregazilo vreme. Revolucionari smatraju da veliki, tradicionalni mediji, odbijajući da unepređuju kulturu, mladim, talentovanim ljudima onemogućavaju da steknu pravo mesto u kulturi. Posledica ovakvog stanja je da je društvo, u kome živimo, prepuno ‘kulturnih žrtava’ – neobjavljenih pisaca, nesnimljenih muzičara, filmskih režisera koji nikada ne dožive distribuciju svog filma.
Šta, u takvoj slici, menja medijska revolucija? Revolucija menja sve. Najnovija digitalna, mrežna tehnologija omogućava bilo kome da objavljuje weblog, da promoviše svoje kreacije, ili da snima svoju sopstvenu muziku, na svom ličnom računaru. Omogućava bilo kome da distribuira audio i video kreacije preko Interneta, da stvara zajednice, javne, tajne, interesne ili društvene, da formira proizvodne i distributivne lance, za svaku vrstu digitalnog medijskog, ali i analognog, proizvoda. I da, tako, učestvuje u sasvim novoj, virtuelnoj ekonomiji, u kojoj, suprotno važećim načelima klasične ekonomije, nije potreban nikakav investicioni kapital da bi se pokrenula proizvodnja, ostvarila dobit i stekao profit.
Revolucija, slikovito rečeno, dosadašnju kulturnu piramidu sravnjuje u neku vrstu palačinke. I na toj demokratizovanoj ravni odvija se ova epohalna kulturna promena. Naoružan jeftinom, pristupačnom, laganom, pokretnom i ekonomičnom digitalnom tehnikom, svako ko poseduje personalni kompjuter, i brzu Internet vezu, može da bude pisac, filmski stvaralac, izdavač, muzičar, urednik, distributer, dizajner, komunikator, menadžer. Parola ove revolucije glasi: ‘Kada svako može da bude pisac, u širem smislu, i to za globalnu publiku, mnogi od nas će to i biti!’
Građanska, konzervativna vizija
Druga, skeptična, konzervativna vizija građanske medijske revolucije izgleda ovako. Na mesto eksperata, i njihove stručnosti, i na mesto autoriteta, revolucija postavlja interakciju i ’konverzaciju’. Ideologija ove revolucije usredsređena je na rušenje koncepta stručnosti, uopšte, a u privredi i trgovini, naročito. Ona je opasna mešavina prezira prema autoritetu i hijerarhiji kojeje negovala tzv. kontrakultura 60’ih godina, prošlog veka, i slobodarskog optimizma, koji je tipičan za tzv. ’tehnologiste’ iz Silikonske doline, danas.
I za kontrakulturu, 60’, i za ’tehnologiste’, iz Silikonske doline, danas, zajednički neprijatelj su ’elite’. Elite svih oblika i boja: političke, ekonomske, kulturne, društvene, čak i tehnološke elite. Skeptici potežu i Orvela koji je, 1946 godine, pisao: ’reč fašizam nema više nikakvo značenje osim značenja da se tu radi o nečemu nepoželjnom’. Napadajući medijske revolucionare, danas, konzervativci, i skeptici, smatraju da su upravo zbog nove ideologije ’tehnološkog egalitarizma’ reči elitizam, i fašizam, postale ekvivalentne. Do te mere da je danas ponajveća uvreda kada je neko optužen da je elitista.
Za skeptike, upečatljiva posledica ’participatorne’ medijske revolucije jeste ’kultura digitalnog narcizma’,u kojoj su pojedinci sami sebi najznačajnija kulturna referenca. Mediji su, po njima, zaista postali ogledala. Gde god se okrenemo,vidimo 150 miliona verzija nas samih. Sopstveni elektronski dnevnici, sopstvena mišljenja zasnovana na polu-informacijama, sopstvena glupost i neznanje.
Anti-društveni rezulatat softverske društvene revolucije, tvrde skeptici, biće upravo obrnut od onoga koji je Orvel predvideo u svom čuvenom delu ’1984’. ’Veliki brat’ je, govore skeptici, ono što medijski revolucionari nazivaju ’mediji građana’. ’Veliki brat’ postajemo mi sami.
Sunđer Bob na Fejsbuku
I, zaista, već posle deset godina novog veka, postavlja se pitanje kako danasrazumeti sve ono što povezuje stvari, kako prihvatati te jake ideje, sve dok ne postanu koherentne, i daju smisao. Jer šta je suprotno od elite? 200 miliona blogera? I da li, umesto kreativnom umetniku, biznismenu, ekspertu, ’profesionalcu’, tehnologija treba da pruži moć masama? Da li tehnologija treba, za sva vremena, da ukine ’posredničku’ ulogu tzv. ’mejnstrim’, velikih, masovnih medija? I da li tradicionalni ’vlasnici’ kulture, na primer Holivudski studiji, ili velike dnevne novine, stvarno više nikada neće imati monopol, ni nad sredstvima proizvodnje, ni nad kanalima informisanja.
Jedan od odgovora nalazi se u shvatanju razloga zbog koga je čuveni kablovski TV kanal Nikolodijan odlučio da prikazuje epizode, još čuvenije serije ’Sunđer Bob’, preko društvene mreže Fejsbuk. Na kojoj ’Sunđer Bob’ ima, ni manje ni više, nego 15 miliona ’prijatelja’.
Drugi, mogući odgovor, ili pravac povezivanja stvari, je sledeći. Exon, najveća naftna kompanija na svetu, ima godišnji prihod od oko 360 milijardi dolara. Fejsbuk ima godišnji prihod od oko 6 milijardi dolara. Treći, mogući, odgovor nalazi se u razmišljanju A.O.Skota, filmskog kritičara Njujork Tajmsa. On kaže:„U celoj ovoj konfrontaciji između ’kulturnih’ elita i digitalizovanih masa zaboravlja se da se formirala jedna, neprikosnovena elita, koja danas određuje veliku većinu normi u društvenom ponašanju. To je elita smeštena u najveće reklamne i propagandne agencije sveta. Ona dominira u stvaranju novih, globalnih pravila za povezivanje stvari i prihvatanje ideja. I to ne samo u odnosu na to kako će, neko, u ovoj sezoni, izgledati već i u odnosu na to ko, i kako, će u narednim godinama vladati.“
Ko su najveći klijenti reklamnih agencija? Saznajući to saznajemo i ko su prave, nove ili stare, društvene elite. I da li su one, danas, stvarno ugrožene. I da li je retorika skeptika, zapravo, već mnogo puta oprobana taktika koja kaže: ’Napad je najbolja odbrana’.
Stanko Crnobrnja
objavljeno: 26.02.2011.
.jpg)
