Izvor: Politika, 06.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Revija književnih nagrada
Kritičko preispitivanje broja priznanja moglo bi biti način da se uspostavi red u vrednovanje domaćeg književnog stvaralaštva
Od trenutka proglašenja ovogodišnjeg dobitnika prestižne NIN-ove nagrade, Svetislava Basare, u Srbiji je gotovo svakog dana dodeljena neka, manje ili više poznata, književna nagrada!
Prema najnovijim podacima ima ih više od 400 – cifra nesrazmerna podacima nedavne ankete Narodne biblioteke Srbije koja konstatuje da pola miliona naših stanovnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << starijih od 14 godina nije nikada pročitalo knjigu. Nepodudarnost između obilja književnih lovorika i čitalačkih navika inicira sve češće polemike o sunovratu institucije nagrade, objektivnosti žirija, umetničkom kvalitetu nagrađenih dela...
Književna priznanja jesu radost i obaveza, ali i provera dobitnikove samokritičnosti: retki su pisci kao što je 2005. bio istaknuti pesnik Novica Tadić koji je odbio da primi nagradu "Desanka Maksimović" jer je, uprkos mišljenju žirija, procenio da njegovo pesništvo nije na tragu poezije velike poetese.
Možda je zato vreme da se krene u "češljanje" nagrada kako bi se ostvarilo i ono o čemu je u prvom broju časopisa "Zenit" prošle godine pisao Mihail Epštejn: da vrhunski žrec postane samo čitalac koji bi jednom mogao, baš kao i pisac, da dobije Nobelovu nagradu za književnost. Do tada...
Priznanja za mlade
Od velikog broja književnih priznanja kod nas, mnoga se dodeljuju u okviru pojedinih kulturnih manifestacija, ali je veliki broj i onih koja su pokrenula razna književna društva, časopisi ili pojedinci... Izdvajaju se značajem i uticajem "Andrićeva nagrada" za pripovetku, odnosno zbirku pripovedaka, i NIN-ova za roman. Iako je znatno kraće tradicije od prethodne dve (dodeljuje se od 1992), sve veći ugled stiče i nagrada "Borisav Stanković", takođe namenjena najboljim proznim delima. Kada je reč o najbitnijim priznanjima za pesničke zbirke, ističu se nagrade "Vasko Popa", "Zmajeva" i "Branko Miljković". Za celokupno poetsko stvaralaštvo i izuzetan doprinos srpskoj poeziji dodeljuju se "Disova nagrada" i "Žička hrisovulja".
Dok su laureati navedenih prestižnih nagrada uglavnom afirmisani umetnici, postoji i veliki broj priznanja predviđenih isključivo za mlade stvaraoce. Najznamenitija je, svakako, "Brankova nagrada" za prvu knjigu poezije (autoru do 29 godina), koja je tokom svoje duge tradicije dodeljena mnogim, danas značajnim, imenima našeg pesništva (Vasko Popa, Borislav Radović, Dragan Jovanović Danilov, i drugi). I priznanja neafirmisanim autorima mogu biti predmet polemike u književnoj javnosti. Poznat je primer sada već dokazanog pesnika i proznog pisca Nenada Jovanovića, koji je 1997. odbio da primi nagradu za poeziju "Matićev šal".
Brojni su i konkursi za neobjavljene rukopise zahvaljujući kojima mladi autori stiču prva priznanja za svoj rad (nagrada "Disovo proleće", "Laza K. Lazarević"). Nesumnjivo je da je najznačajnija nagrada za rukopis u nastajanju stipendija Fonda "Borislav Pekić", osnovanog 1993. godine, "kao podsticaj i pomoć mladim piscima čiji rad korespondira sa Pekićevim delom".
Polemike i izmene
Nije redak slučaj da kriterijumi na osnovu kojih žiri bira laureate ne prate odjeke u stručnoj i široj javnosti: tako je nastala i edicija "Off NIN", koju čine romani Ive Andrića, Rastka Petrovića, Svetislava Basare (čiji je rad naposletku ovenčan ovim priznanjem!) i drugih (izdanje Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva iz Beograda i nedeljnika NIN), i u kojoj su se našla mnoga značajna romaneskna ostvarenja naših najuticajnijih pisaca, uskraćena za prestižnu NIN-ovu nagradu.
Dešava se i da davno utvrđene nagrade dožive drastičnu promenu: tako se u 2006. izdvojio slučaj odluke žirija Narodne biblioteke Srbije da promeni kriterijume za najčitaniju knjigu u javnim bibliotekama Srbije, sa obrazloženjem da će ubuduće koncept izbora prednost dati isključivo estetskim merilima.
Zanimljivo je i finansiranje književnih priznanja: najveće učešće ima Ministarstvo kulture koje je prošle godine izdvojilo blizu četiri miliona dinara. Dobar primer podrške našem kulturnom životu daju pojedini predstavnici privrede, iz čijih fondacija se finansiraju neke književne nagrade (Vital, Instel, Hemofarm koncern sa učešćem u priznanju "Vasko Popa", na primer). Veće prisustvo takvih fondova, ali i kritičko preispitivanje broja nagrada moglo bi biti način da se uspostavi red u vrednovanje domaćeg književnog stvaralaštva.
Biljana Stojaković
[objavljeno: 06.02.2007.]
