Izvor: Blic, 24.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Retrospektiva Ekaterine Ristivojev
Retrospektiva Ekaterine Ristivojev
Gradski muzej Vršac
Iako bi bilo previše koncizno opus vajarke Ekaterine Ristivojev koji obuhvata pedeset godina svrstati pod dve odrednice - simbolično i narativno - one su u osnovi njenih skulptura u eksterijeru, medalja, reljefa i predmeta od kovanog bakra. O ovome svedoče radovi kao što su 'Iščekivanje', 'Dante i Sveti Franja' ili 'Kvartet'.
Ekaterina Ristivojev je škole završila ovde, što posredno znači >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da njen rad nosi obeležja tradicije i moderne, tačnije antike i Rima i novog doba, uz ono neizbežno iskonsko koje stvaraoca i podstiče da vaja u ličnom odnosu prema okruženju i životu. Kao žena, vajarka ne propušta da ženskom načelu utisne ono što ga čini večnim i nepromenljivim - devojaštvo, materinstvo, ženstvenost... Kao majstor veštine da se, muški, otisne u težak posao vajanja u bronzi, a ne samo u drvetu i gipsu. Njena stvaralačka snaga ovim je zaokružena u celovitost izraza kojim dominiraju simbolika i naracija. Prvo se ogleda u skulpturama žena, bilo da su one samo torza ili cele figure 'odenute' u nazive tipa 'Spokoj', 'Odmor', 'Iščekivanje' ili devojke sa ogledalom, lirom, voćem... Drugo u zaustavljanju žanr scena iz života, kao što je 'Berba grožda'.
Njen nemirni eklektistički duh zadražava se i na medaljerstvu - 'retko istraživanom u našoj umetnosti', primećuje autor izložbe Dragana Kuručev - vajarskom žanru koji vuče korene od antičke tradicije kovanja novca. Za medalju 'Prijatelji' osvojila je 1975. u Krakovu nagradu FIDEM - Međunarodnog udruženja medaljera.
Dela Ekaterine Ristivojev nalaze u Gradskom muzeju Vršac, Spomen-zbirci u Prčnju, Galeriji kolonije Ečka, Muzeju medalja u Vroclavu, Muzeju Dantea u Raveni, zbirkama u Njujorku, Čikagu, Londonu, Kijevu, Frankfurtu, Bukureštu... Radi onog ključnog momenta koji njene radove čini privlačnim ne samo muzejima, već i kolekcionarima. Uz nepobitno vladanje zanatom, Ekaterina Ristivojev svojim delom emituje opipljivi optimizam koji se ogleda u odi radosti bez traga destrukcije - čak i kada vaja svedene forme one su krajnje emotivne - u potrebi da se ona (radost) ne naruši, već istakne kao temelj življenja koji su propagirali još epikurejci.
Košmar
(Aleksandar Ljubiša, Užasne priče, KD 'Sveti Sava', 2006)
Počinjući hipnotičkim zaranjanjem u podsvest ('Neko koga ću zadaviti'), povezane likovima (pripovedačem i njegovim rođacima) i lajtmotivima, ove priče liče na pokušaje odgonetanja tajne iz prošlosti; njihovi junaci su aveti, a radnje – košmarne projave kobne, a zaboravljene, potisnute istine. Pošto su (romantičarski) vrisak i jezu zamenili (postmodernistički) muk i ravnodušnost, pripovedač traži (osetljivu) dušu, bez koje biće više nije ljudsko ('Sneško'); za njega bi, u opštoj tugomori, i 'veština' mržnje bila dovoljan razlog za nadu ('Vojnik plah kao srna'). Dok trpe ili čine zlo, junaci samo liče na decu: posledice njihovih grehova su nepopravljive ('Zgodna pričica o dobroti'), a ono što izgleda kao nevinost (pročišćenost), ustvari je ispražnjenost od svakog (emotivnog, duhovnog) sadržaja ('Daleki plavi rođaci'); oni se, sa groznim posledicama, sreću i sudaraju u (pripovedačevoj) podsvesti, mračnom i hladnom prostoru koji im najavljuje eshatološku budućnost ('Anđela'). Poistovećujući zavičaj sa propašću u kojoj nema logike ('Bata'), sa tamnicom u kojoj se otuđeni ljudi, zbog 'druženja sa stvarima', pretvaraju u (zle) lutke ('Nakaze'), narator u sunčanoj plaži, čije 'jedinstvo' rajske lepote i divljačke brutalnosti ukazuje na (elementarnu) prirodu postojanja, a kojom gospodari izgubljeni brat Filip, oličava nadu da je (ne)moguće izlečiti se od nepostojanosti, unakaženosti i samoće ('Samoća na severu').
Ističući lirsku 'hrabrost' da bira ono što je nerazumno, autor nema nameru da odgovara na metafizičke zagonetke, već se samo, zbog 'radosti pripovedanja', poigrava sa njima; čini se da se ispod njegovog (nastasijevićevskog) čemera krije nešto jednostavnije i vedrije osećanje života.
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
