Izvor: Akter, 10.Maj.2015, 13:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Replike poznatih skulptura od - stiropora
"Pas od balona" Džefa Kunsa i "Strelac" Henrija Mura, neke su od najpoznatijih svetskih skulptura na novoj izložbi "Kraj materije" u Muzeju moderne umetnosti u Rio de Žaneiru, čija posebnost je u tome što se svi eksponati pred očima posetilaca prave od stiropora
Meksički umetnik Demijan Ortega izlaže kopije kultnih svetskih vajarskih dela, koristeći iste tehnike koje koriste oni koji prave eksponate za čuveni karneval u Riju.
Ortegova izložba slavi zanatlije >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << koji su zaslužni za izgled šarenolikih karnevalskih povorki, izvlačeći ih iz zagušljivih hangara gde rade kao anonimci.
U prostoru koji je u muzeju u Riju pretvoren u radionicu, zanatlije testerišu, seku, šmirglaju i buše ogromne blokove stiropora, dok posetioci gledaju.
"Ovo je omaž radu, kreativnom procesu", rekao je Ortega, jedan od najpoznatijih savremenih meksičkih umetnika.
Ortega je ideju za izložbu dobio dok je 2012-13. živeo u Riju, i prošao pored ogromne glave bika od stiropora, koja je ostavljena na železničkim šinama.
"Ona (glava bika) je preostala od karnevala. Bila je predivna, tako zadivljujuća, i rodila se ideja", rekao je Ortega u telefonskom intervjuu za agenciju AP iz Meksiko Sitija i dodao da ga je to inspirisalo da poseti hangar škole sambe, u kojem se takvi komadi prave.
Ortegova (47) izložba otvorena je prošlog meseca, sa svega par završenih skulptura, i ogromnom hrpom stiropora u sredini izložbenog prostora.
Ta hrpa se postepeno smanjuje, kako sedam zanatlija oblikuje stiropor, uz nadzor Ortege.
Cilj je da ceo izložbeni prostor bude popunjen skulpturama i da svih 2.000 kilograma stiropora bude potrošeno do kraja izložbe 14. juna.
Kopije poznatih skulptura od stiropora, koje muzejski zvaničnici zovu "omaži", sve su u veličini originala, te je, na primer "Pas od balona" visok više od 3,5 metra, baš kao i original, napravljen od uglačanog nerđajućeg čelika.
Izložba uključuje i replike dela nepoznatih autora, kao što je lice-grimasa od kamena domorodačkog meksičkog naroda Olmek. Pored je osam metara dug Buda koji leži, iz jugoistočne Azije, koji će zanatlije da sastave uz pomoć ogromnih pravougaonih blokova stiropora, povezanih zagrejanim metalnim žicama, uz korišćenje uobičajenih materijala za pravljenje karnevalskih komada, kao što su dugi noževi oblikovani kao kose i češljevi sa ekserima za zube.
Međutim, za razliku od veoma dekorisanih i raznobojnih karnevalskih predmeta, izložene skulpture su jednostavno bele, premazane tankim slojem boje koja prekriva sve nabore ili mesta na kojima su spajani blokovi stiropora.
Mada sličan posao zanatlije rade i za škole sambe, uslovi rada u muzeju veoma se razlikuju od onih u ogromnim hangarima u napuštenoj lučkoj oblasti Rija.
Za početak, muzej ima klimu, nešto što užarenim hangarima nedostaje. Ali, s druge strane, zanatlije moraju da se prilagode tišini u muzeju, i da sa što manje buke obrađuju stiropor, slušajući sa radija i pevušeći samba pesme gotovo šapatom.
Takođe, radno vreme u muzeju je mnogo bolje za njih, jer je ograničeno, što nije slučaj kada rade za škole sambe.
"U školama sambe ne postoje smene. Kada se karneval približi, radimo ceo dan, celu noć, dok nas ruke ne iznevere", rekao je jedan od zanatlija.
Ono što će za njih, međutim, biti isto kao kada rade za karneval je sudbina njihovih dela, koja će, kada izložba bude gotova, završiti na đubrištu.
