Izvor: Politika, 09.Sep.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Repertoar Narodnog pozorišta nije staromodan
Voleo bih da na Velikoj sceni nacionalnog teatra načinimo pravi odnos između domaće i svetske klasike, kaže Željko Hubač, v.d. direktora ansambla Drame nacionalnog teatra
– Uprkos ograničavajućim okolnostima koje sa sobom nosi situacija sa v. d. direktora, potrebno je hitno obezbediti uslove za normalan nastavak rada na započetim projektima – „Knjiga druga” Branislava Nušića, u režiji Anđelke Nikolić i Strindbergov „Put u Damask” u režiji Nikite Milivojevića, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čije premijere će biti u oktobru i novembru – kratak je raport Željka Hubača, novoimenovanog v.d. direktora ansambla Drame Narodnog pozorišta u Beogradu. On je na ovu dužnost stupio 1. septembra, a prvog radnog dana na novoj dužnosti satnica mu je bila zgusnuta mnogobrojnim obavezama.
Intrigantni Hubač je po mnogo čemu zanimljiva ličnost. Kao inženjer elektrotehnike i apsolvent Prirodnomatematičkog fakulteta, odsek fizika, upisuje Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, gde je 1996. godine diplomirao dramaturgiju. Njegovi pozorišni komadi igrani su na mnogim pozorišnim scenama od Novog Sada, Šapca, Zrenjanina, Užica, Beograda do Zagreba, Plovdiva, Zenice... Hubač je autor drama: „Bizarno”, „Otmica i vaznesenje Julijane K”, „Bliži nebu”, „Ajduci su opet među nama”...
Kakav repertoar, odnosno pozorišnu estetiku će negovati ansambl Drame u narednom periodu, pitali smo Hubača.
– Naše društvo predugo tumara između dve krajnosti: potpune autističnosti i nekritičkog odnosa prema spoljašnim uticajima. Uzrok takve polarizacije treba tražiti u mentalitetu o kojem je Konstantinović pisao u „Filosofiji palanke”. Teatar ne možemo posmatrati izvan društva u kojem postoji, a krajnji cilj, da u doglednom periodu Dramu Narodnog pozorišta u Beogradu etabliramo i izvan naših granica, ne možemo domašiti ukoliko to ne učinimo unutar ovdašnjeg teatarskog života. Da bismo to postigli, neophodno je da budemo hrabri i otvoreni za različite uticaje, ali i odmereni – kaže naš sagovornik.
– Voleo bih da, u periodu koji je ispred nas, na Velikoj sceni nacionalnog teatra načinimo pravi odnos između domaće i svetske klasike, da drame Šekspira, Čehova, Gorkog, Šilera, Bulgakova, Aleksandra Popovića, Ljubomira Simovića, Dušana Kovačevića, ali i Biljane Srbljanović i Milene Marković, budu kreativni izazov rediteljima poput Egona Savina, Andraša Urbana, Kokana Mladenovića, ali i Borisa Liješevića, Miloša Lolića, Ive Milošević, Snežane Trišić... Scenu „Raša Plaović” treba otvoriti mladim dramskim piscima, tragati za komadima savremenih evropskih dramatičara, a rediteljima, naročito mlađe generacije, pružiti priliku za novo čitanje klasike. I potvrđeni reditelji iz regiona moraju imati svoj prostor u repertoaru, a kao ulaganje u budućnost zanimljivo bi bilo pokušati da se mlađim evropskim rediteljima ponudi saradnja na komadima njihovih vršnjaka iz Srbije, što bi trebalo da bude kreativni izazov za ovdašnje pisce, u pogledu odabira teme i stila. U ovako definisan ram za repertoar, konkretan sadržaj možemo uspešno da modeliramo samo uz objektivno vrednovanje potencijala ansambla, kao i uz svest da publiku valja osluškivati, ali i pomerati joj granice percepcije. No, bez kvalitetnih uslova za rad, za šta su odgovorni i osnivač i menadžment kuće, što podrazumeva i otvaranje prostora za ostvarivanje kontinuiteta u radu, ništa se ne može promeniti – dodao je Hubač.
Repertoar ansambla Drame pozorišni kritičari često ocenjuju staromodnim. Na pitanješta će uraditi po pitanju „modernizacije”, odnosno,da li će zadržati sve postojeće predstave sa repertoara, Hubač je odgovorio:
– U svetlu onoga što treba da predstavlja nacionalni teatar, nisam siguran da postoji puno argumenata za polemiku o staromodnom repertoaru. Eventualno možemo da govorimo o nekim staromodnim predstavama, koje su pre svega posledica nedostatka kontinuiteta u repertoarskoj politici, ali i našeg „revolucionarnog” mentaliteta. S tim u vezi, treba biti pažljiv, ali i odlučan u neminovnom procesu usaglašavanja broja naslova sa raspoloživim terminima, tim pre što nas očekuju nove premijere.
Od Željka Hubača smo pokušali da saznamo koji je i kakav pozorišni model po njegovoj meri.
– Onaj koji omogućava razvoj i stabilnost, a to nije ni ovaj aktuelni, ni onaj koji zagovara kratkoročne ugovore samo za umetnike! Da smo u protekle dve decenije uspeli da definišemo strategiju i izborimo se za pravnu regulativu koja bi je pratila, danas bismo imali kvalitetnije ansamble i ekonomski stabilnije pozorište. Ali mi smo se iscrpljivali u ispraznoj polemici i nismo delali, a bojim se da će vlast u jednom trenutku da donese odluku „preko noći” i ne sumnjam da će da prelomi onako „preko kolena”.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 09.09.2014.
.jpg)
