Izvor: Politika, 13.Maj.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Renesansa dobre priče
Izgleda čudno da u digitalnoj eri „kratke pažnje” raste popularnost novinski tekstova od 10.000 i više reči – ali to se upravo događa
Od našeg stalnog dopisnika iz Vašingtona
Da li u novom medijskom ekološkom sistemu, u kojem prostor sve više osvajaju agresivne digitalne vrste, novinama preti sudbina dinosaurusa?
Jedan američki profesor, koji je duboko uveren da je baš tako, izračunao je i da će poslednje štampane novine u Americi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prestati da izlaze negde 2043. Ali izgleda da se čudne stvari događaju na ovoj sahrani za koju mnogi tvrde da je u počela odavno.
Tačno je da je u toku velika migracija ka „onlajn” sadržajima. Prošle godine Internet je, prema nalazima ovdašnjeg „Pju istraživačkog centra”, prvi put prevazišao štampu kao primarni izvor informacija za Amerikance. Tokom nedelje 46 odsto njih bar tri puta se obaveštava sa ekrana, dok je tradicionalnim novinama ostalo verno 40 odsto.
Ali i oni koji se informišu onlajn čitaju sadržaje baš novina koje su prestali da kupuju. Od 25 najpopularnijih informativnih sajtova u SAD, 23 su digitalna izdanja tradicionalnih medijskih kuća, poput „Njujork tajmsa”, ili sakupljači („agregatori”) sadržaja iz mnogobrojnih novinskih izvora, kao što su „Gugl njuz” ili „Jahu”.
Zaključak koji proističe iz toga jeste da novinarstvo nije u krizi – u krizi su samo prihodi novinskih kuća, pri čemu su izgleda najviše na udaru baš američke, čiji su tiraži (čast retkim izuzecima) u konstantnom padu. Inače, posmatrano globalno, broj prodatih primeraka novina je u poslednjih pet godina porastao za pet odsto, mada pre svega tamo gde njihovi kupci postaju oni koji prvi put stiču kupovnu moć: novi pripadnici srednje klase u Kini i Indiji.
Iako se u Americi u poslednje vreme sve više govori o „Tviteru” kao sve važnijem izvoru informacija, iako se objavljuje sve više knjiga o „fenomenu kratke pažnje” koji donosi sve veći broj sati koji se provode „onlajn”, poslednjih meseci u fokus je dospeo i novi fenomen: rastuća popularnost takozvanih dugih novinskih formi, članaka koji samo za „lid” (uvod u tekst u žargonu novinarskog esnafa) potroše hiljadu reči (više nego kolumna koju upravo čitate), dok za sve što imaju da saopšte potroše i do 30.000.
„Duga forma” je doduše uvek bila prisutna: na tekstovima koji ne štede prostor svoj renome i prosperitet zasnivaju kako magazini poput „Roling stounsa” ili „Njujorkera”, tako i vodeći dnevnici kao što su „Njujork tajms” i „Vašington post”. Prvi to štivo redovno donosi u svom nedeljnom dodatku „Magazin”, ali i preko nedelje na redovnom prostoru nije retkost da tekst o aktuelnom događaju zauzme dve, pa i više strana (formata većeg od ovog „Politike”).
„Zaboravite na digitalne proroke propasti”, ocenila je Džil Abramson, izvršna urednica „Njujork tajmsa”. „Naracija duge forme ne samo da je živa, nego i igra po novoj muzici.”
Abramsonova je bila jedan od učesnika konferencije istaknutih novinara i medijskih eksperata posvećene upravo „pripovedačkom novinarstvu” koju je krajem aprila organizovala katedra za žurnalizam Bostonskog univerziteta. „Nova muzika” koju je ona pomenula jeste pre svega „novo pakovanje” ovih tekstova i novi medij koji ih promoviše. Naravno, Internet.
Tu su i novi uređaji za digitalno čitanje: „kindl”, „ajped”, pa i „pametni” mobilni telefoni sa velikim ekranima, koji su stalno nadohvat ruke.
Za ovakve sadržaje specijalizovalo se nekoliko novih sajtova posvećenih upravo ovom žanru (byliner.com, longreads.com, atavist.net, longform.org), gde se, sem teksta, koriste i neke multimedijalne tehnike da se angažuje pažnja čitalaca, koji time postaje i gledalac i slušalac.
Tekstovi koji se tamo objavljuju su kako „duboko” izveštavanje o aktuelnostima, tako i detaljni profili slavnih, kao i „novinarski trileri”, istraživački tekstovi o konkretnim kriminalnim deliktima.
Otkuda porast interesovanja za dugo čitanje u okolnostima kada je izgledalo da drugi, audio-vizuelni mediji dobijaju bitku za vreme konzumenata?
„Postoji ljudska potreba za pričama, ljudi žele početak sredinu i kraj, žele kontekst”, smatra Džef Godel, novinar „Roling stouna”.
Vil Dana, izvršni urednik ovog magazina, čija je dugačka priča o generalu Stenliju Mekristalu prošlog leta „promenila istoriju” i iznudila smenu komandanta rata u Avganistanu, izneo je tezu da dinamika savremenog ciklusa vesti donosi neku vrstu brzog konsenzusa o tome šta se dogodilo, pri čemu se izostavljaju neki važni detalji neophodni za kompletno razumevanje.
„U svetu gde je količina informacija beskrajna, postoji sve veća potreba za kvalitetnom informacijom, za dobro napisanim, dobro uređenim i dobro upakovanim tekstom. Dobra priča je dobra priča.”
Gej Taleze – čiji je tekst „Frenk Sinatra se prehladio”, objavljen u parilu 1966. u magazinu „Eskvajr”, postao jedna od najčuvenijih magazinskih priča ikad objavljenih – kaže da je „duga forma” ona vrsta novinarstva koje se čita kao pripovetka ili roman, ali sa istinitim imenima i događajima. To je ekstremno zahtevan stil izveštavanja koji od autora traži da na njemu provede enormno vreme, da istraži istoriju, intervjuiše sve aktere i postane intiman sa svakim detaljem.
Džil Abramson za to ima i posebnu definiciju: „književno novinarstvo”. Suzan Orlean, opet iz „Njujorkera”, veliki je optimista: „Uprkos svim predskazanjima propasti, osećam da nikad nisu bila bolja vremena da se ispričaju priče.”
Na novi trend je veoma brzo reagovao „Amazon”, najveća digitalna knjižara (i virtuelna robna kuća), pokrećući ediciju „Singlovi”, koja, po cenama koje se kreću u rasponu od jednog do pet dolara, u digitalnoj formi nudi „književno novinarstvo”. Komercijalni uspeh je zasad sasvim obećavajući: ti tekstovi mogu da se čitaju na raznim elektronskim čitačima, mobilnim telefonima i, naravno, sve popularnijem „ajpedu”.
Tipičan „singl” ima baš između 5.000 i 30.000 reči, što je bio dosad nepopunjen prostor između opširnog magazinskog članka i kratkog romana. Takva forma dosad nije bila moguća: bola je isuviše kratka za knjigu, a preduga za štampani magazin.
Novinarstvo, ono dobro, nije dakle na izdisaju. Naprotiv, ponovo je rođeno.
Milan Mišić
objavljeno: 14.05.2011.
