Izvor: Blic, 04.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Rekvijem' u Kragujevcu
'Rekvijem' u Kragujevcu
'Političari ne razumeju koliko je teško napraviti pozorište ali i da nema ništa lakše nego ga sruštiti' kaže reditelj Jug Radivojević, u trenutku kada se nad pozorištima širom Srbije nadvija bauk postizbornih kadravskih kombinacija. Ovaj reditelj čija je predsta 'Gola Vera' zatalasala prošle sezone publiku u ovom gradu, ali i pozorišnu javnost u celoj zemlji, ponovo radi predstavu u Kragujevcu koja se zove'Rekvijem'.
Pojašnjavajući >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bliže razlog svog straha Radivojević kaže: 'Svedok sam u nekoliko slučajeva da je dobra energija koja se pojavila, bila brzo ugušena. Nadam se da će se svako ko dođe na vlast, u ovom ili u bilo kom gradu u Srbiji, raspitati kod onih koji se rezmeju u teatar, kakvi su objektivni rezultati 'njegovog' pozirišta'. Jer, kao ističe sagovornik 'Blica' 'para za kulturu ionako nikada nije bilo i nema smisla smenjivati ljude koji su teškom mukom, i uz veliki rad namicali neke novce i održavali žar u pozorištu'.
Predstava 'Rekvijem' kojom će najstarije srpsko pozorište otvoriti sezonu (premijera 16. oktobra) zapravo je omnibus ili trilogija. 'Rekvijem' se sastoji od pojedinih delova (rediteljev izbor) komada trojice pisaca: Leonida Andrejeva, Aleksandra Červinskog, koji do sada nije igran kod nas, i na kraju Beketa ('Kraj partije').
Po rečima Radivojevića komade ovih pisaca objedinjuje kataklizma. 'U Slučaju Andrejeva radi se o estetskoj kataklizmi i propadanju pozorišta. Radi se o kraju pozorišta i sistema vrednosti u pozoripštu kao i o moralu ljudi koji se bave pozorištem. Červinski piše o etičkoj kataklizmi, o potpunoj moralnoj propasti društva, i tom odnosu društva prema pojedincu koji u ovom komadu, kao i u životu, nevino strada. Na kraju kruga je Beket koji nosi prirodnu kataklizmu, kao posledicu etičke i estetičke kataklizme ili obrnuto, gde svi gubimo'.
Raivojević se vraća u Kragujevac kako bi nastavio traganje za izrazom koji sam ovde započeo komadom Momčila Nastasijevića 'Kod večite slavine' i nastavio sa'Golom Verom'. 'U Kragujevcu imam na raspolaganju dobar, mlad ansambl i podršku da isprobam različite forme pozorišta i istrajem na svom minimalističkom rukopisu. Jer da bi se uspostavila neka poetika u pozorištu, mora da se proba. Uprave nemaju hrabrosti niti strpljenja da sačekaju proveru neke poetike, već se juri komercijalni uspeh. U Kragujevcu sam naišao na ljude koji su spremni na rizik bez kojeg, na kraju krajeva, nema dobrog pozorišta'. Ž. J.
