Izvor: Politika, 07.Apr.2010, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rekonstrukcija košta dve pakle cigareta
Arhitekta Rakočević ističe da je sve ovo što se dešava sa obnovom Narodnog muzeja deo opšte klime u našoj zemlji gde se nastoji da sve uvek ide unatrag
Projekat za rekonstrukciju Narodnog muzeja u Beogradu arhitekte dr Milana Rakočevića nije pao u vodu, niti je odbačen na sednici UO ove institucije održanoj u utorak, kaže Tatjana Cvetićanin, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu. Po njenim rečima, nije usvojen ni izveštaj Ekspertskog tima za analizu i procenu održivosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << projekta rekonstrukcije, već je samo razmatran. Po pisanju nekih medija, međutim, navedeno je da su stručnjaci ocenili ovo rešenje rekonstrukcije kao nefunkcionalno, nedefinisano, nelogično, neracionalno i skupo. Navedeno je i to da bi rekonstrukcija koštala 35 miliona evra, da bi staklena kupola na Narodnom muzeju poremetila statičku konstrukciju zgrade, da bi depoi bili smanjeni po kvadraturi, da nije rešen tehnički ulaz za kamione itd.
Arhitekta Milan Rakočević, autor projekta rekonstrukcije Narodnog muzeja koji iza sebe ima četiri decenije staža, a uz to je dobio nagradu Inženjerske komore 2007. baš za ovaj projekat, na sve ove primedbe odgovara u izjavi za „Politiku”:
– Te tvrdnje nisu istinite, počev od cene rekonstrukcije, preko funkcionalnosti projekta, sve do čuvenog kamionskog ulaza u muzej. To može da kaže samo neko ko ništa ne zna o Narodnom muzeju, ni o zaštiti spomenika kulture, ni o projektovanju. Šta su u stvari činjenice? Rekonstrukcija ne bi koštala 35 miliona evra, kako pišu neki mediji, već 22 miliona evra i to je konačna, stručna, definitivna i odgovorna cena. Na TV često možete videti kako policija gotovo svakodnevno od nekih kriminalaca oduzme 20 miliona evra, eto toliko košta rekonstrukcija muzeja. Neozbiljno je da se za jednu ozbiljnu državu govori o skupom projektu. I ovo nije najskuplja rekonstrukcija muzeja kako se zlonamerno ističe. Nacionalna galerija u Melburnu od 13.000 kvadrata napravljena 1968. godine, rekonstruisana 2004, koštala je 400 miliona dolara i imala je staklenu kupolu, koja će se po našoj verziji navodno srušiti.
Arhitekta Rakočević ističe da je sve ovo što se dešava deo opšte klime u našoj zemlji gde se nastoji da se uvek ide unatrag.
– Sa Sidnejskom operom je bio sličan slučaj, i nikad ne bi bila napravljena da su se neki ljudi slušali. Šta dalje raditi? Ovakvim stvarima ne može se ministar baviti, muzej je isuviše ozbiljna institucija. To je pitanje predsednika jedne države. To da se pita ministar koji se u to slabo razume, to ne ide. Eto, 11. novembra 2005. dobijeno je odobrenje za gradnju i šta se sve moglo do sada uraditi? Kriza nije obrazloženje. Narodni muzej bi trebalo da se gradi mesečnim tokom novca. Kad je ministar Kojadinović svojevremeno pitao koliko će projekat da košta, ja sam rekao da iznosi dve pakle cigareta i da ukoliko svaki stanovnik Srbije da toliko dobili bismo potrebnu svotu. Ministar kulture uopšte ne zna o čemu se ovde radi, to bi trebalo neko da mu kaže. Svako ko je stručan u domenu rekonstrukcije spomenika kulture zna da se takvi objekti ne mogu molovati, to mora da se uradi ljudski ili da se ne uradi – kaže Rakočević.
Inače činjenica je da je Ministarstvo kulture investitor ovog plana i uvek ima pravo da ne izvede jedan projekat, iako je on prihvaćen i to iz raznih razloga.
Tatjana Cvetićanin, direktorka Narodnog muzeja, podseća na istorijat čitave akcije oko rekonstrukcije i navodi da je finalno sa poslednjom saglasnošću sve završeno 4. januara 2008, a 2006. je usvojen koncept projekta rekonstrukcije i doneta je odluka vlade da se rekonstrukcija podržava u punom obimu koji ima. Nakon toga je krenuo Nacionalni investicioni plan, izrada glavnog projekta je sa osam desetina finansirana iz NIP-a, a ostalo iz sredstava koja su bila iz budžeta.
– Međutim, samo izvođenje radova je stalo, mi nikada nismo raspisali takvu vrstu konkursa, jer je zemlja došla u jednu drugu situaciju. A projekat arhitekte Rakočevića je dobio nagradu Inženjerske komore 2007. godine
O tome šta se u utorak desilo na sastanku UO Narodnog muzeja kome je prisustvovala, direktorka ove institucije navodi:
– Kao prvo nije usvojen nikakav izveštaj Ekspertskog tima, već se UO upoznao sa preliminarnim izveštajem Ekspertskog tima i o njemu se nije niko izjašnjavao u smislu usvajanja, prihvatanja ili neprihvatanja, jer je to bio samo momenat upoznavanja. Izveštaj je bio sažet i sadržao je određene sugestije članova Ekspertskog tima koje su prikupljene, o dosta tih sugestija može se polemisati. Bilo je reči o tome šta ako projekat padne u vodu, ali i o tome šta ako ne padne. Projekat je rađen u jednom momentu u zemlji koja je imala ozbiljna sredstva, u okviru Nacionalnog investicionog plana, i ozbiljne ideje. Sada možete da kažete, dobro promenila se situacija, promenile su se naše mogućnosti, treba da se prilagodimo novoj ekonomskoj situaciji u kojoj nismo završili ni započeto, da li treba da otvaramo tako veliki projekat ili možemo da idemo na određene faze tog projekta. Svi pokušavamo da što pre otvorimo ovaj prostor za publiku, imamo apsolutno iste želje. Ipak, najhitnija stvar je da zamenimo instalacije i uspostavimo klimatsku kontrolu, rekla je Tatjana Cvjetićanin.
Povodom Narodnog muzeja u predstavnici Ministarstva kulture za sada nisu želeli da daju izjave.
B. Lijeskić
[objavljeno: 08/04/2010]
UO Narodnog muzeja još bez kompletnog izvestaja eksperata
Izvor: S media, 08.Apr.2010, 09:34
Direktorka Narodnog muzeja Tatjana Cvjetićanin saopštila je danas da Upravni odbor Narodnog muzeja još nije upoznat sa kompletnim izveštajem Ekspertskog tima za analizu i procenu održivosti projekta rekonstrukcije Narodnog muzeja. ..Cvjetićanin je navela da Upravni odbor na juče održanoj sednici...
