Izvor: Blic, 11.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reditelj glumi, a glumac režira
Reditelj glumi, a glumac režira
Na večernjoj sceni pozorišta 'Boško Buha' u nedelju, 12. aprila, u19 časova premijerno će biti izvedena predstava 'Dva viteza iz Verone' koju je po delu Vilijema Šekspira režirao Goran Šušljik. Za ovu predstavu vezan je i svojevrstan kuriozitet, jer glumcu Goranu Šušljiku ovo je debitantska režija, a među glumačkim imenima pojavljuje se i reditelj Darijan Mihajlović koji se, kako se moglo čuti na pres-konferenciji, 'nije mešao u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rediteljski deo posla'. Kostime i koreografiju potpisuje Sonja Vukićević, a muziku Irina Dečermić. Likove, sem Darjana Mihajlovića, tumače Nenad Stojmenović, Igor Đorđević, Sonja Kolačarić, Katarina Radivojević, Marija Vicković, Miki Damjanović, Marko Živić i Radivoje Bukvić.
Govoreći za 'Blic' o tome zašto se u svom prvom rediteljskom poduhvatu odlučio za tako krupan zalogaj kakav je prvi Šekspirov komad, Goran Šušljik je rekao kako ga je privuklo to što su tom tekstu sadržani gotovo svi motivi koje je on razrađivao kasnije.
'To mi je bilo uzbudljivo, jer pruža priliku za pravu, ozbiljnu pozorišnu igru'.
Kojom dimenzijom tog komada ste se najviše bavili, s obzirom na to da je reč o odrastanju, o dva prijatelja, o ljubavi...?
- Najuzbudljiviji mi je bio taj ispovedni ton likova koji pričaju svoje priče, uglavnom o odrastanju. Kad kažem odrastanje mislim na onaj trenutak u ranoj mladosti, od 17 do 20 godina, kada čovek napravi neki značajan korak, pogrešan ili dobar, koji ga posle nezaustavljivo gura kroz život i određuje mu dalji put. U ovoj predstavi pričam o tom koraku i o tom procesu odrastanja.
Jeste li vi lično, u tom dobu, napravili dobar ili pogrešan korak?
- To se verovatno pouzdano može znati tek na kraju, ili se možda i ne sazna nikada. Ali, ključan motiv mi je bio bavljenje tim krugom u koji uđeš posle.Na koji način ste obrađivali temu ljubavi?
- Ko malo pažljivije čita Šekspira uvideće da se on stalno poigrava sa idealima. Postoji jedna vrsta ironije koja nije ružna, koja nije cinizam, a koja relativizuje i uzlete i padove u ljubavi. Toga, naravno, ima i u ovoj predstavi. T. Njezić
