Izvor: Studio B, 07.Apr.2015, 17:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Rečnik pirotskog govora" za buduće generacije
U prepunoj sali za konferencije Vukove zadužbine danas je predstavljen dijalektološki "Rečnik pirotskog govora" koji je napisao Dragoljub Zlatković a objavio "Službeni glasnik".
Otvarajući skup, potpredsednik zadužbine dr Ljubinko Radenković je kazao da je Zlatković (1937), iako po profesiji agronom, beleženjem usmenih oblika folklornog stvaralaštva svoga zavičaja dao značajan doprinos srpskoj fokloristici i leksikologiji.
Prema njegovim rečima ,Zlatkovićevi >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << zapisi foklornog stvaralaštva i leksičke građe obogatili su znanje o jeziku i kulturi Srba u istočnim krajevima Srbije.
Jedan od najboljih srpskih znalaca dijalektologije i donedavno direktor Instituta za srpski jezik SANU, dr Slobodan Remetić u svojoj recenziji podseća da je najveći srpski filolog Đuro Daničić 1880. obišao baš južnu i jugoistočnu Srbiju uključujući Pirot gde je školskoj omladini savetovao da su dužni raditi svom snagom, izvršavati svako svoju dužnost, jer samo će se tako odužiti narodu ono što mu duguju.
"Rečniku pirotskog govora" nesumnjivo pripada jedno od čelnih mesta u kontekstu činjenice da su dijalekti pod naletom novocivilizacijskih tekovina najugroženiji upravo u domenu leksike zato što je tehnološka revolucija umnogome izmenila život ruralnih sredina, kazao je Remetić. On je dodao da je sadržaj rečnika neobično bogati pogled unazad i donosi pouzdani oslonac za rekonstruisanje života pirotskih seljaka krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka.
"Riznica pouzdanih podataka prikupljenih u poslednji čas, svakako će se naći u žiži interesovanja specijalista iz domena etnologije, istorije, arheologije, mitologije, narodne duhovne kulture, seoske privrede i drugih naučnih disciplina", ocenio je Remetić.
Zlatkovićeva dvotomna knjiga obuhvata 33.000 leksičkih jedinica, a autor je tokom promocije ispričao da ga je othranila baka i uz nju je naučio veliki broj reči koje danas više nisu u upotrebi i da je jedan od razloga što je počeo da prikuplja reči ali i druge narodne umotvorine u želji da sačuva za buduće generacije sve što je poteklo iz kraja u kome je rođen.
