Izvor: Blic, 08.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rečnik olujnih vremena
Rečnik olujnih vremena
Ne znam da li mačke odista imaju sedam života, ali mogu da posvedočim da Jovan Ćirilov (1931) nije mačka. Sveznadar, polihistor, u mnogim čorbama mirođija (uvek izvrsna), ovaj radoznali duh u pretežno klaustrofobičnoj i provincijskoj kulturi deluje kao da je pao s Marsa. U nekoliko listova ima stalne kolumne (na užas patentiranih novinskih profesionalaca), pored svega što radi u pozorištu i kulturnom životu. Već dvadeset godina u NIN-u izlazi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << redovno njegova 'Reč nedelje', mini ogled o rečima koje iznenada postaju znaci vremena i osetljivi barometar naših nevolja.
Prva decenija je dobila svoju knjigu, a sada je pred nama drugi tom, 'Reč nedelje' (izd. 'Prosveta', Beograd, 564 str.) u kojem su sabrane sve 'nedelje' između 1995-2005. Kad se sada čita ova 'decenija', sa razmeđom od 5. oktobra 2000. u sredini, pokazuje se kako se gotovo neprekidno valjamo u istim mukama, umrljani novim tvorevinama orvelovskog Novogovora. U kasnijem pregledu piščeve uzgredne napomene tvore hroniku olujnih vremena iz kojih teško izlazimo. Neke reči se ponavljaju, poput 'kamiona' koji je desetak dana pred ubistvo Zorana Đinđića nagovestio tragediju. Ćirilov roni u etimologiju (naša Akademija je tek objavila prvi 'etimološki' tom), ponekad sa spremnošću da se javno priznaju omaške (pravo čudo u zemlji nepogrešivih, pogotovu u kulturi).
Tekstovi su nejednake dužine i ponekad nepredvidive dramaturgije (primer jedinice 'Biljni narod' sa opominjućom pesmom jedne rumunske pesnikinje, uoči pada Magbeta sa Dedinja). Nema kraja rečima. U kojima uvek prepoznajemo dramu i muku naših života.
|
