Izvor: Blic, 10.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reciklaža života
Reciklaža života
Žiri 44. oktobarskog salona kome je predsedavao Slobodan Ristić dodelio je tri zvanične, ravnopravne nagrade za najbolja ostvarenja. Laureati su Zoran Naskovski, za video rad 'Nothing but net', Milorad Mladenović, za print instalaciju 'Deleting language I' i Dragan Papić, za 'Fragmente unutrašnjeg muzeja'. Pored ovih dodeljena su i tradicionalna priznanja ULUS-a i Muzeja primenjene umetnosti. Plakete su dobili: Milun Vidić, Aleksandar Rafajlović i Eduard >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Čehovina. Otkupna nagrada Salona pripala je Mihajlu Juriću za ambijentalnu celinu 'Petonoga stolica'.
- Rukovodili smo se uobičajenim kriterijumima, tj. nagradili smo dela koja najeksplicitnije definišu savremenu scenu. U tom smislu, odabrali smo različite radove. Video rad Zorana Naskovskog je primer minimalistički precizne, ali i dramatične upotrebe medija. Mladi autor Milorad Mladenović pokazao se kao umetnik je izrazitog urbanog senzibiliteta osmislivši prizore na zgradi Fakulteta likovnih umetnosti. Treći rad, Dragana Papića, iako se ne može medijski definisati, jer je reč o fragmentima zaista njegovog unutrašnjeg muzeja, oslikava potpuno poistovećivanje ja i umetnosti - život u kome se sve može reciklirati. Papić je umetnik koji živi svoju umetnost. Ma koliko ovo nekima može da izgleda spektakularno i zabavljački, njegovo delo veoma potresno evocira ili deponuje našu prošlost - kaže za 'Blic' Slobodan Ristić.
U žiriju su radili još Marija Dragojlović, Slobodan Manojlović, Zoran Todorović i Branko Pavić. Odluke su bile jednoglasne. Nagrada iznosi 87.000 dinara.
- Mislim da je moj rad zanimljiv, ne samo zato što se bavi bavi temom ulične košarke, nego i zato što beleži zvuk ulica, znači života. Estetski pripada tzv. visokoj umetnosti. Istovremeno je i video i zvučna instalacija. Posebno sam snimao zvuk, a posebno sliku. Ti lupovi su različiti tako da se nikad u vremenu ne poklapaju zvuk i slika. Stalno se dešavaju nove situacije.
Naskovski nije znao o kojoj sumi je reč, a kad smo mu rekli, bio je pomalo rezervisan.
- Mi umetnici smo navikli da nagrade budu na papiru. Dodele nam ih, a onda pare nikad ne vidimo. Niko ne shvata da je nama mnogo gore nego rudarima, da je u stvari samostalni umetnik pravi siromah. Jeste, suma je u iznosu dve pristojne plate, ali još ne smem da razmišljam o tome kako ću je potrošiti.
Mihajlo Jurić je takođe zatečen nagradom.
- Ne znam koliko iznosi nagrada, sad ću da se raspitam. Nije mi ovo prva u karijeri. Moram da priznam da sam iznenađen nagradom, jer rad nije po mojim kriterijumima izveden. Ali, probali smo stolicu, udobna je i može da posluži. Uglavom radim projekte nameštaja, i malo sam se, priznajem, zasitio. Planiram da projektujem i automobile.
Jurić je završio industrijski dizajn u Milanu gde živi od 1995. godine. M. Marjanović
