Izvor: Politika, 03.Jul.2013, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Recept za izbornu pobedu italijanske levice
U italijanskom filmu „Živela sloboda”, rađenom prema romanu „Prazan tron“, glumac Toni Servilo briljira u dvostrukoj ulozi – braće blizanaca. Ruski „Stid“ i poljski „Papuša“ u samom vrhu takmičenja, a „Sveštenikova deca“ Vinka Brešana duboko u srcu gledalaca
Karlove Vari – Da italijanski glumac Toni Servilo kojim slučajem ne postoji, trebalo bi ga izmisliti. Tek što je češku i internacionalnu publiku ushitio ulogom u filmu „Velika lepota“ >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Paola Sorentina, inače gosta Karlovih Vari, Servilo ih je oborio s nogu dvostrukom ulogom u filmu „Živela sloboda“ Roberta Anda, koji je jedan od najozbiljnijih favorita u glavnom takmičarskom programu.
Kako bi mogla da izgleda italijanska politička scena kada bi na mestu glavnog opozicionog lidera levog krila bila braća blizanci? I to jedan pragmatično-profesionalni, od kontakta sa narodom i realnošću odavno otuđeni brat, a drugi filozof, umetnošću i tangom opčinjeni prorok, sa podužim stažom boravka u duševnoj bolnici.
Lucidno i duhovito Roberto Ando otvara mnoga pitanja na koja niko ne može da da potpune odgovore, ironično se odnoseći spram složene i uvek uzavrele italijanske političke scene, nudeći obilje parodije i zdravog smeha.
U priči koja je bazirana na popularnom italijanskom romanu „Prazan tron“, braća Enriko i Đovani Oliveri, oba u sjajnom tumačenju Tonija Servila, zameniće mesta i italijanskoj levici konačno će nastupiti srećni dani i pobeda na izborima. Odličan film. Zabavan i komičan, a dubokouman.
Među boljim filmovima u trci za Kristalne globuse, svakako je i ruski film „Stid“ Jusupa Razikova, čija je radnja smeštena u poluraspadnutu podmorničku bazu na krajnjem severu Rusije, u kojoj supruge mornara strpljivo, a uzaludno, čekaju da im se muževi vrate iz misije.
Film, inače inspirisan tragedijom podmornice „kursk“, prikazuje živote nekoliko veoma različitih usamljenih žena, koje su navikle da se brinu o sebi uprkos teškim okolnostima i koje se na različiti način nose sa tragedijom, a reditelj Jusupov njihovu dramu efikasno gradi maksimalno suočavajući svoje likove sa ledenim zimskim pejzažima, čemu maestralno doprinosi kamera Jurija Mihailišina.
Zbog fascinantne filmske crno-bele fotografije i zbog priče zasnovane na autentičnom liku i stvaralaštvu Bronislave Vajs, zvane Papuša, najslavnije romske pesnikinje, kojoj je pisanje poezije donelo svetsku slavu, ali u ličnom životu prokletstvo zbog izdaje drevne romske kulture i običaja, i poljski film „Papuša“ rediteljskog para Joane Kos-Krauce i Kšištofa Kraucea, izdvojio se u vrh takmičarskog programa.
Film se kreće u nekoliko vremenskih ravni, što zahteva punu pažnju gledaoca. Krauceovi ne pokušavaju da grade klasični biografski komad, već je sav trud usmeren na oživljavanje događaja koji su obeležili život i sudbinu talentovane Romkinje koja je u jednom trenutku napustila svoju cigansku čergu.
Biografskih elemenata, ili, tačnije, autobiografskih, ima i u nemačkom filmu „Izvori života“ Oskara Relera, koji je rađen prema rediteljevom romanu „Poreklo“. U dvočasovnom filmu Reler gledaocu predočava sudbine tri generacije jedne porodice koje se suočavaju sa istorijom Nemačke u posleratnom periodu sve do osamdesetih godina prošlog veka.
Reler o sebi govori kao o nevoljenom detetu boemskih intelektualaca koji su tipični predstavnici političkih klišea šezdesetih godina, nudeći sarkastičnu sliku nemačkog društva opterećenog bremenom fašizma i projektujući sopstvenu razočaranost i na iznenađujući način uvodeći u sve to i suptilan romantični ton filma.
Među filmovima iz glavne konkurencije koji su dobro zabavili publiku, bez sumnje vodi „Sveštenikova deca“ Vinka Brešana, komedija o pokušaju katoličkog sveštenika da doprinese natalitetu na svom malom pitoresknom dalmatinskom ostrvu.
Brešanovom filmu po aplauzima publike bliži se i islanski „XL“ Martina Persona, sa sjajnim Olafurom Dari Olafsonom u ulozi raskalašnog i stalno alkoholisanog političara karijeriste koji se opire lečenju u lokalnom centru za odvikavanje od alkohola. Pred publikom se dobro drži i francuski krimić o pljački veka „11.6“ Filipa Godoa, koji je rađen prema istinitom događaju.
Među filmska razočaranja spada, nažalost, i novi film češkog autora Jana Hrebejka „Medeni mesec“, koji je svoju crnu komediju mentaliteta, u drugoj polovini filma, okrenuo na neku vrstu horora. Šteta.
„Skrin dejli“: Srpski filmovi sijaju u Karlovim Varima
U dnevnom izdanju filmskog časopisa „Skrin internešenel“, pod naslovom „Srpski filmovi sijaju u Karlovim Varima“, objavljen je iscrpan izveštaj o svim projektima koji su ove godine bili predstavljeni u pičing programu „Radovi u toku“.
U tekstu se kaže da se na pičingu istakao projekat „Neposlušni“ Mine Đukić, „srpski roud-muvi o dva 24-godišnjaka“, a da se kao „obećavajući novi srpski naslov“ pokazao i film „Spomenik Majklu DŽeksonu” Darka Lungulova, „crna komedija koja će kompletno biti spremna na jesen, a čiji su prikazani snimci uverili da će film imati i internacionalne navijače“.
Reditelj Miloš Pušić, posle svetske premijere filma „Odumiranje“, kojoj su prisustvovali Branislav Trifunović, pisac Dušan Spasojević i koproducenti Sarkan Tastemuri i Aleks Bjondi, za „Politiku“ kaže:
„Veliko je olakšanje posle tri godine rada videti da publika oseća priču koju smo hteli da ispričamo. Svi smo nestrpljivi da podelimo ovo nezaboravno iskustvo sa publikom u Srbiji.”
Dubravka Lakić
objavljeno: 03/07/2013
