Izvor: Danas, 05.Avg.2014, 22:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razumeti ne znači i oprostiti
Nakon stripa „Avgust 1976“, u kome je Nina Bunjevac započela diskusiju sa mrtvim ocem o njegovom ideološkom i životnom izboru, tokom ovog meseca biće objavljen novi strip ove autorke „Fatherland“, najpre u Engleskoj, potom u SAD-u, Kanadi, a od oktobra i u Hrvatskoj.
„Fatherland“ na 160 strana zaokružuje ovu intimno i društveno zahtevnu i veliku temu, uz detaljno proučavanje životnog puta svoga oca i razumevanje kompleksne društvene i porodične istorije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas <<
- „Fatherland“ je nastao kao reakcija na prijem stripova sabranih u zbirci „Hladna kao led“, posebno na strip „Avgust 1976“ u Srbiji i Hrvatskoj. Veliki broj prikaza i reakcija bili su siguran znak da je tema vredna daljeg istraživanja.
- Istraživanje materijala, razgovori sa članovima porodice, te pisanje scenarija trajalo je oko 18 meseci. A sam rad na kadriranju, crtanju, odnosno realizaciji stripa uzeo je još 18 meseci, da bih uspela da ispoštujem rokove za objavljivanje. Rad na ovom stripu bio je zahtevan zadatak, i fizički i psihički. Ponekad je bilo teško podneti izolaciju i šesnaestočasovni radni dan, kombinovan sa emotivnom komponentnom oživljavanja bolnih sećanja. Kada sam predala materijal izdavaču, osećala sam se kao da me je voz pregazio. Imala sam velike bolove u leđima, a i vid mi je pomalo oslabio. I dalje se emotivno oporavljam.
- Želela sam da ova strip knjiga podseća na stari foto album, jer je priča veoma lična. Moja majka, sestra i ja stalno smo se selile, menjale domove, gradove, zemlje, čak i kontinente, puno puta. Ove fotografije bile su jedine stvari koje smo očuvale i uvek smo ih nosile sa sobom. Kada sam bila dete, često sam ih gledala i pokušavala da vidim detalje koji bi osvetili enigmu koju je otac predstavljao za mene, te da tako proučim i svoje rano detinjstvo. Te fotografije polazna su tačka ovog stripa. Proces na njihovom skeniranju, uvećavanju i njihovo pomno gledanje nalikovalo je detektivskom postupku. Neverovatno je koliko toga se može videti iz samo jedne fotografije (što je nešto što smo, bojim se, izgubili u ovo digitalno doba) istražujući izraze lica, jezik tela i predmete koji okružuju prikazane ličnosti.
- I baka i deka sa majčine strane učestvovali su u mom odrastanju, ali baka je većinom odgovorna za to kakva sam osoba postala. Imala je snažna moralna uverenja. Nikada nije lagala, bila je bolno iskrena, da je zbog toga stvarala neprijatelje na svakom koraku, što je često uključivalo i članove porodice. Takođe, bila je odana i zaštitnički postavljena prema deci i unucima. Ona je prva otkrila moj talenat za pisanje i crtanje u veoma ranom dobu i učinila sve da to neguje i dalje razvija. Kod bake i deke uvek je bilo papira i bojica za mene, kao i kasnije beležnica da bih mogla da pišem, najčešće sećanja moje bake. Takođe, bila je veoma daroviti pripovedač. Privlačila je ljude. Zbog nje i njene snage nikada se nisam osećala osujećeno što sam žena.
- Najpre, želela bih da istaknem da ovaj strip nema karakter propagandnog materijala ili istorijskog dokumenta. To je rad o istoriji moje porodice. Istorijski detalji su tu da objasne zašto i kako su se određene stvari događale. Istorija moje porodice i istorija Balkana su tako prožete da bi negiranje jednog značilo negiranje drugog. Jasenovac i ustaše su postojali. Tu je moj otac izgubio svog oca, kao i mnogi drugi članove njihovih porodica. Četnici jesu bili neprijatelji partizana, a moji baka i deda borili su se protiv njih i Nemaca u isto vreme. Moj deda je imao četnički metak u kolenu do smrti. Znam da su posleratne godine bile problematične, jer su baka i deka, posvećeni komunisti, razočarani izgubili poverenje u sistem sa isterivanjem etnički nemačkih porodica iz Vojvodine, kao i zbog elitizma i oportunizma komunističke partije. Ali socijalistička Jugoslavija, u kojoj sam ja živela, bila je mnogo drugačija od tih posleratnih godina, i nakon 24 godine života u Kanadi još uvek tvrdim da nije bilo boljeg mesta od socijalističke Jugoslavije da se odrasta i živi.
Tako sam koristila lične ispovesti kao polaznu tačku - majke, bake, dede, tetke po očevoj strani, Mare. Istraživanje se zasnivalo na verifikaciji ovih priča i dokumentovanju preciznih datuma, mesta itd. Izvori za dalja istraživanja potiču iz akademskih tekstova, knjiga, sa foruma - svega što bi mi palo pod ruku. Nisam pravila razliku na osnovu toga odakle izvori potiču, od levičara ili desničara. Nastojala sam da sebe emotivno izdvojim iz ovog procesa, te se to na kraju svelo na čistu logiku. Recimo da sam obrađivala desetak tekstova na istu temu iz 10 različitih ili čak i suprotstavljenih izvora - informacija koju dele svih 10 izvora najverovatnije će biti istinita.
- Ima veliku težinu, jer sa većom publikom dolazi i veći osećaj odgovornosti. „Fatherland“ će izaći u tiražu od 50.000 primeraka samo u SAD-u, ne računajući izdanja koja će izaći u Engleskoj, Novom Zelandu, Australiji, Kanadi, Nemačkoj, Češkoj, Francuskoj, Španiji i Italiji.
Sve češće se susrećemo sa terminom „balkanizacije“, jer se sve više zemalja u svetu raspada zbog nacionalizma, fanatizma, razlika između različitih religija ili etničkih pripadnosti. U stripu „Fatherland“ nastojala sam da predstavim kako istorija oblikuje pojedince, ali najviše, šta mržnja i nasilje čine nevinim posmatračima, ženama i deci.
- Rad na tom poglavlju nije bio lak. Detinjstvo mog oca bilo je veoma teško. Rođen je u srpskom selu Bogićevci u Slavoniji, sa nasilnim ocem alkoholičarem i bolešljivom majkom. Izgubio je oca u Jasenovcu, majka mu je umrla od tuberkuloze, bio je svedok smrti i razaranja tokom Drugog svetskog rata. On se sa tim nosio na jedini način na koji je znao - oko za oko - tema tako česta na Balkanu. Razumevanje njegovih dela ne znači da se ona opraštaju. Ipak, duboko sam tužna zbog bola koji je nosio u sebi do njegove prerane smrti. Tužna sam zbog činjenice da ljubav njegove žene i dece nije bila dovoljna da mu zaceli rane iz detinjstva.
- Da, u potpunosti sam sada usvojila porodičnu istoriju. Međutim, da bih se uhvatila u koštac sa ostatkom bola, moraću da ponovo „posetim“ devedesete godine i ratni konflikt u nekadašnjoj Jugoslaviji, kada sam izgubila dom, zemlju, dok sam živela sa zaveštanjem svog oca u Kanadi. To je nešto sa čime ću se boriti u narednom delu.
- Čvrsto verujem da je samo dva odsto populacije zaista dobro, moralno i savesno. Ova knjiga je njima namenjena. I mom sinu, koji zaslužuje da živi dobar život, bez tereta koji sam ja morala da nosim celog života.
40 sati rada po strani
- Tokom godina koristila sam kombinaciju više tehnika, uključujući i tehniku rastera sa ukrštenim linijama i tačkicama, kao da sam tragala za pravim tehničkim izrazom. Verovatno je i to razlog što mi je za prvu strip knjigu bilo potrebno 40 sati rada po strani. Kada sam počela da radim na stripu „Fatherland“, znala sam da zbog rokova moram da se pridržavam ekonomičnije tehnike, ali ne na uštrb kvaliteta umetničkog dela. Sada koristim kombinaciju rastera sa ukrštenim linijama i tačkicama, sa velikim delovima crnih i belih polja koja unose ravnotežu u celokupno kompoziciono rešenje tabli - objašnjava mukotrpni nastanak svojih stripova Nina Bunjevac.
.jpg)
