Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Nov.2019, 00:27

Razgovor o izložbi Marine Abramović: Zašto struka ćuti?

Razgovor o izložbi Marine Abramović: Zašto struka ćuti?

Javni razgovor povodom retrospektivne izložbe "Čistač" Marine Abramović u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, koja je došla tačno do polovine trajanja, a do sada je izazvala oprečne reakcije u javnosti, održan je večeras u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda.

U razgovoru o tome kakve je utiske izazvala izložba, kao i o njenim dometima, učestvovali su kustoskinja u MSU Zagreb Leila Topić, istoričar umetnosti Jerko Denegri, umetnik i profesor na FLU u Beogradu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Vladimir Nikolić, umetnica Ivana Ranisavljević, inače i učesnica reizvođenja performansa Marine Abramović, kao i urednica u KCB-u Zorana Đaković Minniti, dok su moderirale Vesna Milosavljević (SEEcult.org) i Slađana Petrović Varagić (NFC Filmart) - u ime partnera projekta "Kritika na delu" (KND).

Uvod u diskusiju bili su inserti iz tri epizode KND o izložbi "Čistač", u kojima su kritičari na delu bili istoričarka umetnosti Biljana Tomić, filozof Jovan Čekić i Vokalno kustoski sindrom.

U toku razgovora razmatrano je zašto ima manje stručnih osvrta na izložbu od komentara iz političko-društvenog ugla, da li je prevagnula umetnost ili spektakl i koji su dometi izložbe u pogledu shvatanja umetnosti performansa i značaja savremene umetnosti uopšte.

Vesna Milosavljević primetila je da izložba kao takva nije adekvatno stručno obrađena i da je to suštinski razlog organizovanja večerašnjeg razgovora.

Na početku svog izlaganja Leila Topić citirala je Endija Vorhola koji je kazao: "Ne postoji veći biznis od biznisa umetnosti".

"Tada je on bio ciničan, no ovo što se sada događa, nažalost to potvrđuje, ne samo sa Marinom, već i sa drugim umetnicima koji su dosegli taj status zvezde. Oni više ne prodaju svoju umetnost već svoju ličnost, svoj lajfstajl, a onda se gubi ona umetnička i estetska vrednost u onom smislu klasične kritike istoričara umetnosti", kazala je Topić.

Kao kustoskinja kaže da je najvažnije pitanje uloge muzeja.

"Smatram da muzej mora biti kritička institucija i da mora biti inkluzivan, da posreduje između muzičkog dela i pojedinca. Mislim da su muzeji izneverili svoju svrhu zato što su gurnuti u neoliberalne ideologije, tržište koje pita samo za cenu i profit. Ne merimo više kakva je izložba, već koliko je zaradila".

Topićeva je istakla problem blokbaster izložbi i umetnika, primetivši i da se prostori kritike sve više sužavaju.

"Nije više bitno šta se izlaže, već ko izlaže. Ne progovara više umetnost, sadržaj nije bitan, već način na koji se on reklamira. To je uništavanje umetnosti", kazala je kustoskinja.

Jerko Denegri bio je savetnik na radu beogradskog perioda pri stvaranju izložbe i on je ovom prilikom govorio o Marininom radu.

"Još kao mlada umetnica ona je pokazala kuda će njeni dometi ići. Sklop okolnosti doveo ju je do maestralne umetnice. Mislim da umetnik treba da bude zvezda i zašto Marina ne bi bila komercijalna. Ona nije anomalija, ona je nešto vredno, a vredno košta i zato ne treba slušati one koji kritikuju koliki je budžet za njenu izložbu izdvojen", kazao je između ostalog Denegri.

Kao najveću vrednost Marininog rada on je naveo njeno stopostotno ulaganje sebe u sve što radi.

"U vreme kada se ona razvijala Beograd je bio prepun spektakularnih izložbi, a Marina je bila dovoljno pametna da iz te plodne atmosfere iskoristi ono što joj treba".

U razgovoru se postavljalo pitanje i kako je kroz različite komentare i kritike mnogih u široj nestručnoj javnosti, umetnost dospela u dnevno-političke vode i zašto se prema konceptualnoj umetnosti i performansu odnosimo kao prema nečemu novom, da li se time vraćamo 50 godina unazad, kao i gde je struka da o tome govori.

Profesor Vladimir Nikolić smatra da konceptualnu umetnosti ne može da komentariše neko ko joj nije blizu i ko nije stručan.

"Smatram da ovo društvo ne propada zbog onih koji nisu dovoljno obrazovani ili načitani, već zbog stanja duha u boljim kućama. Neverovatan je otpor koji dolazi prema tradicijama modernog društva", kaže Nikolić.

Na konstataciju da katedre i umetnici ćute, dodao je da "se u ovoj sredini teško podiže glas".

Zorana Đaković Minniti konstatovala je da ovakve reakcije nisu ništa novo i da su se slični problemi događali, da je likovna kritika uvek bila okružena društvenim okolnostima, da ekonomija i politika odavno pobeđuju struku, ali da je suštinsko pitanje šta nakon Marine.

Umetnica Ivana Ranisavljević govorila je kao učesnica reizvođenja performansa Marine Abramović, ali i u svoje ime kao neko ko i sam izvodi performanse.

"Meni je zanimljivo koliko različite publike ima i na koji način reaguju. Neki su znatiželjni, neki bojažljivi, ima i onih koji provociraju i koji su verovatno iz straha bahati. Meni je bitno to što niko ne ostaje ravnodušan i bez emocije", kazala je umetnica.

Izložba Marine Abramović može biti, kako je istakla, inicijalna kapsula za dalji odnos prema konceptualnoj umetnosti, ali je u ovoj sredini mnogo veći problem što nema oficijalne scene za performans.

"Optimistična sam pa kažem da ipak ima andergraund scene, ali mi i dalje nemamo institucije kojima bismo se obratili kada bismo želeli da pravimo performans. Zato, nažalost, veliki broj mojih mladih kolega odlazi iz zemlje. Dosta tapkamo u mestu i nadam se da će se to promeniti", zaključila je.

Razgovor o izložbi "Čistač" organizovan je u okviru regionalnog projekta "Svet oko nas - širenje kritičarskog dijaloga", koji SEEcult.org realizuje s partnerima iz Zagreba (Kurziv/Kulturpunkt i Kulturtreger/Booksa), Ljubljane (-SCCA Ljubljana i Skoplja (Kontrapunkt), uz podršku Zaklade "Kultura nova", a deo je i projekta "Kritika na delu", koji partnerski realizuju NFC Filmart i SEEcult.org, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio Televizija Vojvodine. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio Televizija Vojvodine. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.