Izvor: Danas, 23.Apr.2016, 14:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Razbiti predrasude dobrom svirkom

Beograd - Jedan od aduta najnovijeg izdanja Todo Mundo festivala svakako jeste Gospođa Rusvaj! Četiri mlade dame internacionalnog porekla, koje su se našle i međusobno prepoznale u gradu Beču, pod imenom Madame Baheux lumpuju za svoje, ali i naše zadovoljstvo, mešajući muzike svojih naroda i naroda Balkana uopšte, ali i donoseći odjeke svog klasičnog muzičkog obrazovanja, te ljubavi za džez, rok, kabare i sve drugo što bi im moglo pasti na um.

            >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas <<      

Gitaristkinja LJubinka Jokić, bubnjarka Maria Petrova, kontrabasistkinja Lina Nojner i naša sagovornica, violistkinja Jelena Popržan, tako stvaraju jedan od najuzbudljivijih zvučnih izraza u regionu. Proverite svakako u nedelju u Velikoj sali Doma omladine Beograda.

 Kako ste se našli u Beču i šta vas je u njemu najviše privuklo na umetničkoj i muzičkoj sceni? Kako su vaše prijateljice iz benda Madame Baheux stigle do njega?

- Moj odlazak u Austriju nisam izabrala, kao što umnogome ipak ne krojimo svoju sudbinu. Srećni slučaj i moje opredeljenje za muziku mi je omogućio da dođem ovde na studije. Da sam tada videla perspektivu u Srbiji, najverovatnije bih ostala. Mislim da niko ne napušta svoju sredinu ako mu je dobro, jedino su razlozi manje ili više egzistencijalni. Marija Petrova, bubnjarka, iz Bugarske je takođe došla zbog studija, a LJubinka Jokić je 1992. izbegla iz Banjaluke. Basistkinja Lina Neuner je iz okoline Beča, tako da je ona jedina gastarbajterka u bečkom bendu Madame Baheux. Mene Beč nije privukao zato što zacelo ima veoma bogatu i raznovrsnu muzičku scenu, nego smo se u njemu našle, snašle i pronašle!

Kako ste se opredelili za svoj instrument, violu, i da li ste bili zaokupljeni striktno klasikom ili ste oduvek bili zainteresovani za različite žanrove i načine da izrazite sebe kroz muziku?

- Violinu sam počela učiti sa devet godina. Mislim da je inspiracija bila ploča Stefana Milenkovića i njegova izvedba Mendelsonovog Violinskog koncerta. No to je bila jedina klasična ploča koju sam kao klinka redovno slušala. Pored toga su naravno bile aktuelne pop zvezde kao što su Bebi Dol, Josipa Lisac, Oliver Mandić, ali i Nina Hagen. To su moja prva sećanja na muziku. U srednjoj školi sam po predlogu profesora prešla na violu i tada je počelo slušanje roka. Želela sam svirati i pevati u rok bendu, ali sam shvatila da me klasično obrazovanje, koje ni u kom slučaju ne osporavam, tome nije naučilo. Pevalo se uz gitaru u kvartu komšijama pod prozore, a za improvizaciju na violi mi je trebalo još podosta godina oslobađanja i učenja. Tokom studija su me počeli zanimati klasika i džez, a tek nakon što sam došla u Austriju - narodna muzika. Prvo "naša", pa zatim i sve ostale. Tek tada, jer je u svom monstruoznom novokomponovanom obliku postala muzikom one druge strane protiv koje smo mislili da se borimo rokenrolom. Ona je nažalost bila instumentalizovana na najsuroviji način, bila je pratilac svih loših društveno-političkih događaja, podržavajući neonacionalizme i postala je agresivno prezentna. Tek izmeštena, mogla sam da je posmatram osobođenom od svih loših konotacija i otkrijem njenu lepotu.

 Kvartet Madame Baheux ima veoma zanimljiv naziv - kako ste do njega došli? U kakvoj je on vezi sa muzikom koju svirate?

- Slobodni prevod imena Madame Baheux je Gospođa Rusvaj. Ime nam je dala naša basistkinja. U početku smo se zvale prezimenima: Popržan/Jokić/Neuner/Petrova, tj. imenima naših očeva i očeva njihovih očeva. To je naravno bilo nepraktično, a i nije zvučalo kao bend nego kao sezonski projekat. Dugo smo većali oko imena, i u zadnjem momentu, par dana pre slanja CD-a u štampu, Lina je predložila ovo ime, koje dobro zvuči i ima dobar "groove". Bahö je reč iz antikviranog bečkog slenga, a potiče iz jidiša. Transkribovano je na francuski, a time se između ostalog poigravamo sa malograđanskom boljkom - smatrati sebe za nešto bolje nego što u suštini jesi.

 Da li je moguće povući paralelu između klasičnog gudačkog i vašeg kvarteta - ako jeste, koja su mesta instrumenata vaših drugarica u njemu, pretpostavljam da biste vi ili možda gitara mogli imati ulogu prve violine? Ili je sve to ipak daleko od bilo kakve klasične formacije i mnogo bliže rock bendu?

- Ovo drugo.

Kako izgleda kada četiri cure izvode folklorno nasleđe Srbije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Makedonije, ali i Brehta, Georga Krajslera, Juana MekKola, dakle veoma subverzivan repertoar, i naravno sopstvene kompozicije? Šta to vi učinite sa narodnim pesmama ili onim drugih autora, a kako nastaju vaše?

- Kompozicije i obrade nastaju iz različitih impulsa i svaka od nas ima različite pristupe. Kad aranžiram, pokušavam zaboraviti sve meni poznate verzije komada i svesti ga na osnovnu muzičku građu, koju onda svojim malterom gradim u novu celinu. To je jedan od naših pristupa, ali uglavnom dobri komadi nose svoju snagu u jednostavnosti, tako da je pokušaj oblačenja melodije u novu odoru koja joj ne pristaje radi drugačijeg, originalnijeg zvuka, često pogrešan put. Do sada nismo same pisale tekstove, zato što je to poseban zanat kojim smo se do sada nedovoljno bavile i za koji nije dovoljno imati samo stav i mišljenje. Interpretiramo tekstove iz postojeće literature, koji nam se sviđaju i koji imaju stav koji zastupamo. Bilo bi divno pevati pesmu Juana MekKola iz 60-ih "Go, move, shift!" o prognanstvu putujućih beskućnika ili Brehtovu "Gusarku DŽeni", u kojoj se devojka iz nižeg socijalno-društvenog sloja pokušava samoosnažiti - self empowerment - kao sećanje na neko prošlo vreme koje smo kao društvo prevazišli, ali su oni nažalost aktuelniji nego ikada! Od savremenika imamo tekstove Riharda Šuberta, koji uvek nepromašivo pogađaju cilj, koji su komični, surovi i istiniti.

 Koja je glavna prednost rada i nastupanja u potpuno ženskom bendu?

- Pitanje prednosti ženskog sastava pretpostavlja bitne razlike u karakteru i senzibilnosti polova. Ja mislim da suštinskih razlika nema - ali za to ćemo imati dokaza tek pošto ljudski rod poživi par vekova nakon uspostavljanja potpune ravnopravnosti. Ženski bend još nije naravna stvar i zato postoje predrasude u pozitivnom ili negativnom smislu. Najlepša prednost je dakle razbiti negativne predrasude dobrom svirkom, a najgluplja istim činom stvoriti pozitivne.

Možete li ukratko predstavite svoj repertoar u nedelju u Domu omladine?

- Sviraćemo stvari sa prvog albuma, jer se po prvi put predstavljamo publici u Srbiji. Za one koji ga već znaju, biće kratkog izleta u novi program koji upravo spremamo.

Drugi Jelenini bendovi

* Slušali smo vas pre nekoliko godina u Catch-Pop String-Strong duu sa Rinom Kaçinari - da li imate još neke takve projekte i koji zvuk odgajate u svakom od njih?

- Svaki od mojih bendova je drugačiji jer ga čine drugačije muzičke individue. Postoji i trio Sormeh, koje pored mene čine pevačica Golnar Shahyar i Mona Matbou Riahi iz Irana, sa kojim smo takođe već nastupali u Beogradu. Repertoar čine naše stvari i obrade pesama iz raznih tradicija, uglavnom sa Bliskog i Srednjeg istoka i Balkana, a bitni deo programa čine jevrejske sefardske balade i klezmer. Postoji još sastava i plan jednog solo programa u kome koristim loop-tehniku, petožičanu violu i još par električnih efekata.

Nastavak na Danas...