Izvor: Blic, 30.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ravelova himna požudi
Ravelova himna požudi
Pre polaska na američku turneju 1928. Ravel je od Ide Rubinštajn primio narudžbinu za balet koji je trebalo da se zove 'Fandango'. Komponovanje je započeo u rodnom kraju, na samoj granici sa Španijom, čiji su ritmovi veoma uticali na kasniji 'Bolero', kako ga je Ravel preimenovao. Kompozicija traje 15-ak minuta i svaki od dva dela teme ponavlja se po devet puta u istom tonalitetu, uz pomoć različitih orkestracija kako bi se postigao postepeni krešendo. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ravel je insistirao da se delo svira u postojanom i nepromenljivom tempu. U prvoj izvedbi svoje baletske tačke, u parsikoj Operi novembra 1928, Ida Rubinštajn bila je u ulozi flamenko igračice koja vežba svoje korake na stolu u jednom baru, okružena muškarcima cije divljenje postepeno prerasta u pohotnu opsesiju. Ravel se nije u potpunosti slagao sa time; njegova zamisao bila je scena ispred fabrike čija mašinerija proizvodi ujednačen ritam, a čiji radnici izlaze iz nje da bi zajedno plesali. I dok je Ravel insistirao na tome da Bolero odražava njegovu fascinaciju monotonim udaranjem podmazanih fabričkih mašina, mnogi su u njemu videli 'istinitu himnu požudi' i 'veličanje erotike' ili idealnu muzičku pozadinu u trenucima vođenja ljubavi. Nedavno je čak objavljen medicinski izveštaj koji tvrdi da je uporno ponavljanje jedne teme čak 18 puta zapravo siguran dokaz da je Ravel bolovao od Alchajmera.
Verovatno najčešće izvođeno klasično delo – izračunato je da se na svakih 15 minuta svira negde u svetu – 'Bolero' je korišćen u bezbroj reklamnih kampanja ali i na nezaboravnom 'zlatnom' nastupu klizačkog para Torvil i Din na OI 1984. u Sarajevu. M. K.
