Izvor: Politika, 11.Mar.2012, 23:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ratni zločini i ljudske priče

Ispod svih velikih ideologija i ideja stoje pojedinci koji stradaju, na ovaj ili onaj način

Premijera filma „Ustanička ulica” Miroslava Terzića biće održana sutra uveče u 20.30 sati u „Sava centru”. Reč je o producentskom debiju glumca Gordana Kičića, koji u filmu tumači lik zamenika tužioca za ratne zločine koji istražuje naizgled rešen slučaj o nestanku paravojne jedinice i pronalazi jedinog preživelog. Ne želeći da se bavi konkretnim zločinima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kičić i njegova ekipa u ovom trileru slikaju sukobe zamenika tužioca, tužioca, osumnjičenog i „ljudi iz senke” u stalnoj igri mačke i miša, u kojoj se „laže da bi se preživelo”.

Koliko je film zasnovan na pričama o ratnim zločinima iz prošlosti a koliko je reč o fikciji?

Pomešano je jedno i drugo. Scenario je sastavljen od nekih priča, ispovesti i sudbina na koje smo naišli tokom istraživanja. To je fikcija nasloljena na realnost. Sve što mislim o ratnim zločinima, rekao sam u filmu. Nisam političar, već sam umetnik i kreativni producent, koji je dao predlog priče i saradnike naveo na ovu temu.

Šta je na Vas ostavilo najveći utisak tokom čitanja svedočenja o zločinima?

To su hiljadu i jedna priča, različitih motiva, ispričane iz različitih uglova. Mi smo se fokusirali na rešene, završene slučajeve. Zastrašujuće je kad se susrećete sa svim tim podacima. Nije mi bilo svejedno dok sam ih čitao. Osećate se grozno u prvom trenutku, a onda raščlanjujete te slučajeve. Ispovesti svedoka i počinilaca zločina su različite. Vrlo su interesantna i iskustva tužilaca, a pogotovu službe koja se bavi zaštitiom svedoka, kao i članova Komiteta za nestala lica. Naši odlasci u Specijalni sud za ratne zločine su svaki put bili sve intenzivniji. Trudili smo se da shvatimo proces u istraživanju zločina.

Konkretno, na koje ratne zločine ste se fokusirali?

Nismo želeli da se bavimo ekstremnim slučajevima, patologija te vrste nije bila naša priča. Hteli smo ljudsku priču, sudbinu tužilaca, njihove dileme, borbe u njima, tragediju, lomove...

U čemu se ogledala pomoć Tužilaštva za ratane zločine za potrebe scenarija i filma, uopšte?

Pružili su nam otvoren razgovor sa tužiocima, sa Vladimirom Vukčevićem, Brunom Vekarićem i Mišom Vitorovićem. U razgovoru sa Vukčevićem interesovalo me je da li na njega vrše pritiske i kakve, da li su to domaći ili strani pritisci, i kakav je proces traganja za istinom. Nismo razgovarali o pojedinačnim rešenim slučajevima, već više kako funkcioniše njegov posao, koji nije nimalo lak: ko otkriva zločin, kako se pokreće istraga i podiže optužnica, kako izgledaju istražni postupak, glavni pretres, pronalaženje svedoka, ako ih ima, eshumacije...

Kako će reagovati Tužilaštvo na Vaš film? Da li će se neko prepoznati ili osetiti prozvanim?

Nema razloga za to. Oni nisu gledali film, gledaće ga na premijeri. Nismo želeli da personalizujemo. Želeli smo da priču o radu tužilaca ispričamo na naš, umetnički način.

Očekujete li da će neko negodovati na to kako je u filmu prikazan počinilac zločina Mićun Duvnjak, kojeg igra Uliks Fehmiu?

Ne. Najiskrenije. Nismo želeli da globalizujemo priču, već smo je personalizovali. Znali smo koliko zamki nosi ova tema, i nismo želeli da nepotrebno padnemo ukazivanjem na nekoga. Film šalje drugačiju emociju u odnosu na prvu loptu kada se kaže: film i o ratnim zločinima.

A ako neko kaže da je film antisrpski?

Nema razloga za takvim reagovanjem. Naše podneblje jeste zanimljivo po količini patriotizma i velikih ideja. Namerno smo želeli to da izbegnemo.Zanimale su nas ljudske sudbine u vihoru događaja oko ratnih zločina i rada Tužilaštva na tim slučajevima. Uopšte nismo želeli, i nismo dali, velike misli i ideologije. To smo zaobišli. Ispod svih velikih ideologija i ideja stoje pojedinci koji stradaju, na ovaj ili onaj način. Na ovom podneblju naši životi su vrlo ekstremni i sudbine se ponavljaju, ciklično, svakih 30 do 50 godina. Od balkanskih ratova do danas, svaka generacija je imala po jedan rat. Možemo da preispitujemo dešavanja, da tragamo za uzrocima i posledicama i da idemo duboko u istoriju. Film nema nijedan flešbek, već se bavi sadašnjim vremenom i posledicama, jer smatramo da je važnija sadašnjost od prošlosti.

Jedan od junaka kaže da laže kako bi preživeo. Gde je mesto istini?

Ima je, samo je pitanje da li neko želi da je čuje.

Treba li se žrtvovati zarad istine?

Glavni junak „Ustaničke ulice” ide protiv sistema, a ima ideju i stav. Međutim, moj junak nema problem sa sistemom danas, već sa sistemom koji je recidiv 90-ih godina koje još nisu raščišćene.

----------------------------------------------

Teško do državnog novca

U filmu „Ustanička ulica” debitujete kao producent. Po čemu ćete pamtiti taj iscrpljujući deo rada na filmu?

Izvršni producent filma je Snežana Penev, koja je bila i direktor filma. Bez nje, ne bih uspeo. Kao producentu filma nije mi bilo lako da nabavim novac. Produkcija filma u Srbiji je dug i mukotrpan posao. Do sada, kada dobijete pare od države, što je do trećine budžeta, imate rok do kada morate da počnete snimanje. To je obično godinu i po dana, što je kratak perioda za pribavljanje ostalih para. Ako ne počnete, gubite ta sredstva. Takav ugovor sam potpisao sa Filmskim centrom Srbije. Po novom Zakonu o kinematografiji producentima će biti lakše da snimaju.

Ivan Aranđelović

objavljeno: 12.03.2012.

Nastavak na Politika...

Radio Televizija Vojvodine: Terzić: "Ustanička" - priča o ljudima, a ne ideologiji

Kontra magazin: Premijera filma „Ustanička ulica“