Izvor: Politika, 26.Maj.2011, 12:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Rat višanja” u Rimu
Rim – U možda jednoj od najkarakterističnijih ulica Rima (Vija Panisperna) nedavno je predstavljena izložba grafika Anice Radošević (srpske umetnice iz Vršca) vrlo specifične za večni grad u kome je vrlo malo galerija posvećeno samo ovoj umetničkoj tehnici.
Upadljiv apstraktni ekspresionizam ove umetnice (koja po drugi put izlaže u Rimu) obeležio je ovog puta galeriju „Atelje” Ljube Jovičević i Ane Laznibat.
Element koji se prvi zapaža su boje: vesele, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << donekle agresivne nijanse i kontrasti upotpunjavaju oslikavanje predmeta iz svakodnevnog života: noževa, viljušaka, ali pre svega hrane kao centralne metafore izložbe.
Grafika „Znam za stenlej” (inspirisana nazivom šljive koja je 1920. godine uvezena iz Amerike) na najbolji način ističe važnost paralelnog sveta prirode koji utiče na naš svakodnevni život. „Moje grafike oslikavaju i svakodnevnu borbu koja se konstantno dešava uporedo sa našim životima a koju mi ne primećujemo. Ta borba govori i o hrani koju svaki dan konzumiramo.”
„Rat višanja” jedan je od mnogobrojnih primera Aničinog predstavljanja rata među biljkama i voćem ali i metafore o međuljudskim odnosima. Sudar mikro i makrosveta konstantno se provlači na retrospektivnoj izložbi ove vojvođanske umetnice. „Na mojim grafikama koristim i organske materije povrća i voća koje prikazujem”.Tako je tekstura grafike „Torta” postignuta rendanjem čokolade na samu matricu.
Osim hrane, motivsku strukturu Aničinih radova predstavljenih u Rimu čine i vidljivo uveličani predmeti: viljuške, noževi kao dokaz inspiracije umetnice nemačkim ekspresionistima (Kafkom, Manom). Predmeti naizgled vrlo šaljivi, jarkih boja,u suštini ne evociraju nimalo veselu priču već upozorenje da moramo biti svesniji ali pre svega savesniji prema svetu u kome živimo,ali i prirodi koja nas okružuje. I upotreba boja na grafikama Anice Radošević proizlazi iz segmenata naše svakodnevice gde se žuta i crvena koriste kao upozoravajuće boje na saobraćajnim znacima. Crvenom bojom na svojim grafikama Anica,pre svega,opominje ljude da stanu i razmisle o pojedinim momentima kojisu sastavni deo njenih grafika.
Nostalgija za prošlošću ali i odgovornom budućnošću prožimaju se posebno kroz grafiku „Pra osveživač”: dunja u centru grafike metafora je nostalgičnog povratka u neku prošlost koja nam pre svega ukazuje na to da nam je možda bilo dobro i kada smo osvežavali vazduh dunjama koje smo danas uglavnom zaboravili.
U uvećanim svakodnevnim predmetima prepoznaje se donekle i tehnika deturnman karakteristična pre svega za dadaiste, futuriste, situacioniste: korišćenje prepoznatljivih teorijskih i konceptualnih osnova kako bi se uputila različita i subverzivna poruka.
Ako je ikako moguće napraviti paralelizam sa subverzivnim umetničkim pravcima,onda je Anicu moguće uporediti i sa kultur „džemerima” (culture jammers)koji nas i danas podsećaju da nas globalna konzumerska groznica okružuje na svakom ćošku; da je pored svakodnevnih rutinskih radnji neophodno hraniti i tu paralelnu dimenziju u kojoj smo svesni svega što nas okružuje, i u kojoj ćemo se svakim danom pomalo boriti protiv ove, na prvi pogled, nevidljive manipulacije naše svakodnevice.
Marina Lalović
objavljeno: 26.05.2011
