Izvor: Danas, 10.Sep.2014, 22:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raskošni svet mansarde
Beograd - Priča počinje iz tame ili iz mekog sivila, često se završava u senci koja je u jakom kontrastu u odnosu na okolinu. Ono što se u teoriji vizuelnih umetnosti naziva „negativnim prostorom“ na fotografijama Viktora Ljujića je jako izražajno sredstvo.
- Senka je moćna jer je neupadljiva što može da je učini snažnijom u odnosu na njene „roditelje“, svetlost i objekat koji je stvaraju. Istovremeno, onaj koji bi hteo da bude senka, da se pretvori u nju, da >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << se u njoj sakrije, rizikuje da ispadne smešan. Senka, dakle, može da nas učini moćnim, ali i smešnim - kaže Viktor, čija je izložba „Tajna male mansarde“ otvorena do petka u foajeu upravne zgrade Dunav osiguranja u Makedonskoj ulici broj 4. Na 20 izloženih fotografija je očigledno ispitivanje senke, mogućnosti da se bude ili moćan ili smešan. A Viktor kao da se ne opredeljuje ni za jednu od krajnosti, on kao da traži sklad senke i okruženja.
Rođeni Pančevac, koji ravničarskim poreklom objašnjava taj mir i sklad kompozicije na svojim radovima, suživot bitnog i onog što je nebitno (ako je išta nebitno), savio je pre sedam godina svoj životni prostor na krovu zgrade u naselju Karaburma. Baš kao i na njegovim fotografijama, posetilac najpre ulazi u mali i jednostavno namešten stan, a onda, iza ćoška koji pravi spoj zidova stana, otkriva se veličanstvena terasa od 22 kvadrata. I, u njoj, moćni foto-aparat na stalku, koji je Viktorovo treće oko. Tek poneki krovovi okolnih zgrada kvare taj idilični pogled ka Zvezdarskoj šumi, a iznad nje prema nebu i zvezdama.
- Možda i 95 odsto snimaka koje sam napravio u poslednjih sedam godina nastali su ovde, na mansardi - kaže. Ali baš kao da je to samoograničenje izazvalo kreativnu erupciju. Za nevericu je šta se sve može snimiti na 22 kvadrata terase. Ali nije Viktor tu stao, kao da mu nije bilo dovoljno što se ograničio na otvoren, ali skučen prostor. Kao da je hteo još veći izazov.
Za svoje modele izabrao je dve žene koje boje njegov život. Kćerku Saru i suprugu Aleksandru. Tu je još jedan model - bela golubica Radmila koja se odomaćila na terasi, koja sama ili u društvu svojih letećih pratilaca ume da napravi ples senki po zidovima.
- Izaći ću uskoro sa male mansarde s svojim objektivom. Želim da fotografišem i na drugim mestima - kaže Viktor. Biće to šteta jer Viktor fotografiše na mansardi ne više od pola sata dnevno, onda kada je svetlost najizdašnija, kada su senke najizražajnije što je još jedno dobrovoljno samoograničenje, kazna koju autor maestralno „robija“.
