Izvor: Blic, 29.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raskošan jubilej Duške Dragićević
Raskošan jubilej Duške Dragićević
Baletska predstava 'Kraljica Margo', koja će premijerno biti izvedena na Velikoj sceni Narodnog pozorišta 1, 3, 7. i 21. decembra može da bude kulturni događaj najvišeg ranga.
Kao što je poznato, muziku potpisuje Goran Bregović, libreto je napisao Boško Milin, koreografiju i režiju potpisuje Krunoslav Simić, scenografiju Boris Maksimović, kostimografiju Božana Jovanović, a dirigent je Vesna Šouc. U ulozi kraljice Margo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pojavljuje se Duška Dragićević, a alternacija joj je njena mlađa sestra Mila, Konstantin Tešea je Anri, Konstantin Kostjukov Šarl IX, Milica Besmarević Katerina de Midiči, a nastupaju i solisti Ana Pavlović, Dalija Imanić, Denis Kasatkin, Nenad Jeremić, Svetozar Avramović i drugi. Na jučerašnjoj konferenciji za novinare izraženo je uzbuđenje i radost zbog predstojećih premijera, kojih će, eto, biti čak tri. To zbog toga što su prva dva datuma (1. i 3. decembar) rezervisana za 'Dajners klub' (finansijski moćnici i uticajni ljudi), 7. za kulturnu elitu, a potom sledi zapravo prava premijera, ona za tzv. običnu publiku.
Ulogom kraljice Margo Duška Dragićević, prvakinja Baleta nacionalnog teatra, obeležava dvadeset godina svog umetničkog rada. Tim povodom govorila je o svojoj predanosti baletskoj umetnost, o tome kako je bila uverena da su, zbog godina, velike baletske uloge iza nje, a potom je naglasila: 'Bila sam očarana kada sam dobila ulogu kraljice Margo. Između ostalog zato što mi dijapazon tog lika veoma prija i pogađa me. Znate, u karijeri, bez obzira na klasiku koja je, naravno, i nužna i nezaobilazna, mi živimo za kreiranje upravo ovakvih likova. Svoje godine rada i posvećenosti baletu provela sam, kao i drugi, pod raznim sankcijama, ratovima. U ovoj zemlji se umetnost ne ceni. Možda će nas sad ovi 'dajnersi' izvaditi, mada suštinski ne mogu da spojim umetnost i biznis, ali, eto, moram.'
Dirigent Vesna Šouc govorila je o bogatstvu Bregovićeve muzike, njenoj zahtevnosti. 'Zastupljen je hor, simfonijski orkestar, ansambl ‘Renesans’. I svugde se pojavljuju solisti. Što se stilske orijentacije tiče, rekla bih da je nije jednostavno definisati. Posle lirske numere, sledi numera sa izvesnim etno karakteristikama i tako dalje. Zanimljivo je i to što su, na primer, izvođenja simfonijskog orkestra praćena rogom ili frulom iz ‘Renesansa’, a postoji čitav niz takvih varijacija.'
T. Nježić
