Izvor: Politika, 29.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rambo sam protiv svih
Film: „Rambo IV”, režija: Silvester Stalone, uloge: Silvester Stalone, Džuli Benc, Pol Šulc, trajanje: 91 min., proizvodnja SAD 2008-01-29
Rambo – prvi filmski heroj sa posttraumatskim ratnim sindromom ponovo je u bioskopima širom sveta, posle dve decenije mirovanja i laganog zaborava. Kada god ne zna šta će sa sobom, ili kada mu u karijeri baš i ne ide najbolje, Silvester Stalone se isprsi i reinkarnira jednu od dve svoje planetarno znane ličnosti – Rokija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ili Ramba, zahvaljujući kojima je osamdesetih godina prošlog veka postao kralj bioskopskih blagajni.
Prošle godine gledali smo ga kako, kao šezdesetogodišnjak, u bokserskim gaćama, telom deformisanim steroidima i tegovima izaziva gotovo trostruko mlađeg suparnika u grotesknim scenama filma „Roki Balboa”, šestom iz serijala o kultnom bokseru. Odnedavno, Stalone je pomalo neočekivano vaskrsnuo i kao Rambo – beskompromisni borac za samo njemu znanu pravdu, u četvrtom i najverovatnije poslednjem izdanju nekada neverovatno popularnog filmskog serijala.
U najkraćem, četvrti „Rambo” je nasilan i nihilistički akcioni film, prilično plitak i staromodan da bi se dublje „zapatio” u najmlađem sloju bioskopske populacije kojoj ova franšiza nije toliko bliska. I u ovom izdanju nećete videti Ramba sa haj-tek pomagalima. To je još ona stara dobra, surova ljudeskara koja se u akcijama oslanja na svoj vojnički nož i mašinku, šunja se i napada nečujno bilo da je u džungli ili kakvoj pustari, koje inače poznaje kao svoj džep.
U svim „Rambo izdanjima” uvek je ključno pitanje bilo protiv koga će se naslovni junak, i nekadašnji vijetnamski veteran, boriti. Producenti i sam autor brižljivo su proučavali i osluškivali sva moguća politička žarišta, filmski upotrebljiva za činodejstvovanje neustrašivog Ramba. U trećem nastavku, podsećanja radi, bio je to Avganistan u trenutku sukoba sa Sovjetima ali, kako je hladni rat bio već na izmaku a perestrojka u punom jeku, Rambove se bitke i nisu činile toliko primamljivim.
U nameri da bude u kontaktu sa političkom realnošću, a da to ipak ne bude, recimo, Irak, Stalone se opredeljuje da Ramba prilagodi divljinama jugoistočne Azije, na granici između Tajlanda i Burme gde još uvek besne višedecenijski sukobi sa katoličkom manjinom – narodom Karen. Dramski ton filma u početku je nepretenciozan, usamljenik Rambo je u međuvremenu postao pacifista, nema ni devojku ni prijatelje, izdržava se loveći retke zmije i ne pokazuje zainteresovanost da pruži bilo kakvu pomoć humanitarcima koji nose medicinsku pomoć raseljenom narodu.
Ali, ne lezi vraže, Ramba ne bi ni bilo kada ne bi bio prinuđen da okrvavi ruke i kada ne bi pred sobom imao nekog „gospodara rata” kao prirodnog neprijatelja. A kada se taj osnovni uslov stekne, akcija počinje. Još kakva, prašti na sve strane.
„Rambo IV” je prvi film iz serijala koji je Stalone i lično režirao, vodeći računa da celina ima i dosledni vizuelni identitet, prilično dobro koncipirane scene (ne sve, naravno) i političku relevantnost. Na neopravdanu paradu brutalnosti ne bih da trošim reči. Poznato je, filmski heroj Rambo se toliko naratovao da ima ozbiljne psihičke probleme, a i ostao je definitivno u mitskoj poziciji – sam protiv svih. Treba čoveka razumeti.
Dubravka Lakić
[objavljeno: 30/01/2008]
